Најновије

ПАЈОВИЋ: Кина профитира од руско-украјинског конфликта

У последње време учестало је крстарење кинеских ратних бродова око обала Тајвана, а кинески борбени авиони све чешће прелећу острво.

Иван Пајовић (Фото: Јутјуб)

Пише: Иван Пајовић

Оружани конфликт Русије и Украјине одразио се непосредно и посредно на све земље света. Западне земље осудиле су Русију и увеле јој многобројне санкције. За то време једна од најзначајнијих земаља света, Кина, по овом питању заузима став који није једнозначан. Са једне стране, кинеске власти нису осудиле конфликт и критикују западни блок, а са друге стране подржавају територијалну целовитост Украјине и не признају републике Доњецк и Луганск. Нема сумње да Кина игра своју игру у којој рачуна на капиталне добитке.

Захваљујући постојећој кризи Кина може повећати свој утицај на Русију, чак и остварити доминацију на целокупном руском тржишту. На почетку конфликта уведене су западне санкције Русији од стране скоро свих развијених земаља света са којима је Русија активно трговала. У исто време стотине западних фирми напустило је руско тржиште и не зна се да ли ће се на њега икада вратити, јер тржиште је лако напустити, али је тешко на њега се вратити.

Кина држи неутралну позицију не уводећи никакве санкције Русији и труди се да се на поставља ни на чију страну у конфликту. Из тог разлога кинеске компаније могу слободно да улазе на руско тржиште и освајају га, често немајући велику конкуренцију у многим секторима економије. Кинески произвођачи практично могу потпуно освојити тржиште аутомобила, кућне технике, електронике и тд.

Можда је још важнији фактор извоз руских ресурса у Кину по нижим ценама него до сад. Русија је остала одсечена од главних светских тржишта, па је свој извоз принуђена да усмери на Исток, превасходно на Кину. Поставши монопсонски купац, Кина може диктирати своје услове на тржишту и смањивати цене купљене робе. У одсуству других купаца, Москва ће морати да пристане на услове које диктира Пекинг. Ово се за сада не односи на гас и нафту, које Европа и даље купује од Русије, али прети да ће их се у перспективи одрећи и наћи замену. На основу реченог јасно је да ће утицај Кине на Русију нарастати, а како је кинеска економија десет пута већа од руске (БДП Русије 1.647 милијарди долара, Кинески 16.862 милијарде долара), Москва може да се нађе не само у економској, већ и политичкој зависности од Пекинга.

Још један важан плус који Кина добија због украјинског конфликта је и скретање пажње Запада са Азије на Европу. Још пре пар година било је јасно да САД као свог главног супарника и конкурента виде Кину. Русија, иако је заузимала важно место у америчкој политици, сматрана је другоразредним играчем без значајнијег економског и политичког потенцијала. Међутим, са почетком конфликта у Украјини променио се и став Американаца о светској безбедности. Сада је главни непријатељ Русија, која спроводи војна дејства недалеко од граница НАТО алијансе. Овај конфликт, ма како да се заврши, оставиће траг на Западу, који ће убудуће више пажње давати безбедносним питањима Европе. Кина ће из тога извући више предности, јер ће Запад у наредних пар година умањити пажњу у азијском региону, а кинески утицај може се само увећати.

Кина може остварити и напредак по питању кризе око Тајвана. Тајванско питање је једно од веома важних, али и болних за кинеске власти. Са јачањем Кине појачава се и реторички, али и војни притисак на отцепљено острво. У последње време учестало је крстарење кинеских ратних бродова око обала Тајвана, а кинески борбени авиони све чешће прелећу острво. На Западу се већ пар година отворено говори да се Кина спрема да силом поврати територију коју сматра за недељиви део своје територије. У светлу украјинске кризе Кина помно проматра реакције Запада на руска дејства и разматра могућност спровођења сличног сценарија.

Наравно, постоје чињенице које Кини не иду на руку. Пре свега то је раст цена стратешких ресурса које утичу на добит коју остварује кинеска привреда. Ово се односи највише на цену нафте, али и цену пшенице. Упркос својој снажној економији и ресурсима, Кина је принуђена да много тога увози из многих земаља, а раст цена се одражава на њен економски раст.

Кина има и политички проблем како да одржи неутралну позицију у односу на украјински конфликт. Већ после три недеље од отпочињања сукоба САД су кренуле да врше активни политички притисак на кинеску владу, захтевајући од ње да заузме јаснију позицију. Кина за сада одолева, али можда дође и моменат када ће морати да бира, а тај избор за њу неће бити лак.

Све у свему, Кина очекује крај конфликта у Украјини надајући се своме даљем јачању и значајнијим променама баланса сила у свету, то јест даљем опадању моћи Америке као светског хегемона.

Више текстова аутора Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА