Најновије

ПРОСЛАВА ДАНА НЕЗАВИСНОСТИ: Иза приче о патриотизму, бројке указују да живот многих у Црној Гори није бајан

У Црној Гори, према званичним подацима, данас има 50.552 незапослених, док је на крају 2006. године, од како је независна, тај број био 38.876.

Црна Гора слави Дан независности, односно дан када се издвојила из Државне заједнице СРЈ изјашњавањем грађана на референдуму, али је евидентно да је све даље од државе социјалне правде — све је већи јаз између богатих и сиромашних. Иза приче о патриотизму, издаји, која је најприсутнија у медијима и јавности, постоје сурове бројке које говоре да живот многих у Црној Гори није бајан, и да се боре за егзистенцију.

Корисници социјалних давања су за 16 година добили повећање за свега десетак еура. Социјална давања сада износе од 70 до 130 еура.

 

Свако треће дете сиромашно

 

Уницеф је у својим истраживањима указао да је свако треће дете у Црној Гори сиромашно. У општој популацији, подаци од пре пандемије, показују да се тада сваки четврти грађанин Црне Горе (24,5 одсто) суочавао са ризиком доходовног сиромаштва. То је највећа стопа међу свим чланицама ЕУ и земљама региона.

Просечна особа у Црној Гори има 46 одсто већу вероватноћу да буде у ризику од сиромаштва него просечна особа која живи у Европској унији.

„Стопе сиромаштва значајно варирају зависно од локације, узрасне групе, статуса запослења и етничког порекла. На северу Црне Горе стопа сиромаштва (41,2 одсто) значајно је већа него у средишњем (16,6 одсто) и јужном региону (19,9 одсто). Алармантан је податак да се свако треће дете у Црној Гори (33,7 одсто) суочава с доходовним сиромаштвом, па је тиме ова узрасна категорија рањивија од било које друге“, указао је Уницеф.

Председница Банке хране Марина Медојевић оцењује за Спутњик да Црна Гора не ради ништа на превенцији сиромаштва, а мало тога да помогне оне који у сиромаштву и живе.

„Од стицања независности па до данас социјална помоћ се није повећала више од десетак еура, а број сиромашних и оних који се налазе у зони сиромаштва је драстично повећан. Своју кућу ваља да уређујемо по мери људи који у њој живе, али људи који су доносили одлуке водили су рачуна да они што имају много, имају још више, они који немају, мало је ко био заинтересован да им помогне. Данас имамо армију незапослених, по званичној статистици 50.500, која је у сваком случају нижа од реалне, јер у овом броју нема оних који се не пријављују на биро сваких 40 дана. Мислим да је реална бројка незапослених у Црној Гори око 100.000 људи. Имамо око 50.000 корисника разних видова социјалне помоћи, од које се не може живети јер су понижавајуће ниска и показују небригу државе за најрањивије, 63.000 пензионера је са примањима нижим од 300 еура, од којих ни терапију коју им лекари дају не могу купити као и 3.300 старачких домаћинстава које морају преживјети месец дана са 100 еура. Како ти људи преживљавају мало кога интересује“, упозорава Медојевићева.

Она истиче да највећи број срећника који има посао ради за минималну плату која се у тренутку повећања учинила као нада за бољи стандард грађана, али која је своју битку брзо изгубила услед великог раста цена и пада куповне моћи. Сматра да су проблеми становника Црне Горе за људе који су на власти неинтересантни.

„Људи на власти размишљају како да се сместе у 4.200 службених аутомобила, како да набаце преко плате још неких примања у виду чланства у разним комисијама, одборима и слично. Држава је стамбено збрињавала функционере и то по неколико пута, али су заборавили на социјалне станове за угрожене”, упозорава Медојевић.

 

Потреба за отварање Народних кухиња

 

У Фондацији Банка хране кажу да у Црној Гори имамо оправдану потребу за отварања Народних кухиња у скоро свим већим градовима, и да је жалосно што се не прича о отварању фабрика, већ народних кухиња.

Додају да је расипање хране проблем Црне Горе. Недостаје Социјалних продавница, у којима би било могуће, према броју чланова породице, количински добити бесплатно, основних животних намирница и хигијенских средства и даље нема, као ни бесплатне ужине за децу која су социјално угрожена, као мера умањења сиромаштва, за шта се Банка хране залаже од 2010. године.

Држава, напомињу у Фондацији Банка хране, ни у време корона кризе није увела нове сервисе подршке социјално угроженима, нити је олакшала стицање права на коришћење постојећих.

„Одавно је констатована озбиљна појава цикличног сиромаштва што ипак није условило системску подршку породицама које живе у немаштини. Њихова деца и даље одустају од школовања због сиромаштва, па данас сиромашна деца су скоро, па извесно, сиромашни родитељи сутра. Осим овог јављају се и многи други проблеми које су последица живота у сиромаштву. Једнородитељске породице лишене алиментације и даље кубуре са истом проблемима недостатка средстава за живот и немогућности да користе сервисе социјалне заштите, јер нису корисници социјалне помоћи. 35 одсто једнородитељских породица се налази у зони сиромаштва. Пензионери највећи део своје пензије користе за одржање углавном нарушеног здравља јер држава нема механизме да им помогне у набавци неопходних лекова и приоритетним лекарским прегледима. Њихова исхрана је једнолична и не задовољава потребе људи у озбиљним годинама. Код нас, не постоје социјалне пензије, као мере заштите животног стандарда најстаријих грађана који живе у немаштини“, истиче се у саопштењу.

 

Природни прираштај у већини општина негативан

 

У Банци хране напомињу да се 43 одсто незапослених налази у зони сиромаштва, немају никакву помоћ система што говори о социјалној неправди.

У Фондацији наглашавају и да је природни прираштај у већини општина негативан, чак у 17 од 24 општине, а да 70 одсто младих жели да напусти државу.

Додају да је у буџету за 2022. годину за материјално обезбеђење породице, уместо 13,8 милиона колико је износило у 2021, опредељено 12,5 милиона еура, што је смањење од 9,83 одсто.

Око 40 одсто становништва Црне Горе било је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, показали су подаци Европског института за статистику (ЕУРОСТАТ) за 2020. годину.

„Када се упореди колико људи прима новчану социјалну помоћ која се креће од 70,43 еура за једну особу до 133,90 за породицу са пет или више чланова, са укупном бројем људи који живе у ризику од сиромаштва, види се колико има оних који не остварује права на новчану социјалну помоћ, што говори о социјалној неправди“, додаје се у саопштењу.

У Банци хране сматрају да од програма „Европа сад“ најугроженији становници Црне Горе: незапослени, корисници социјалне помоћи и пензионери немају ништа.

Дечији додатак, како кажу, након шесте године прима само трећина деце која живе у немаштини.

У Фондацији се питају зашто држава не оснује Фонд за школовање деце из социјално угрожених породица.

Више о репресији над проруским садржајем у Словачкој ОВДЕ.

Извор: Спутњик

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Ко жели тензије?

Телевизијски иступ председника Александра Вучића, 29. јуна, за неке је можда изненађење. П...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА