Најновије

ПАЈОВИЋ: Бугарски инат и српска енергетска безбедност

Једна пословица каже да од ината нема горега заната. Очигледно је да за ову пословицу или не знају или за њу не маре власти у Бугарској. Или се просто инате са Русијом у нечијем туђем интересу. Интересу светског хегемона, наравно. Међутим тај инат може Србију скупо коштати, штавише имати катастрофалне последице по српску економију.

Фото: Јутјуб

Пише: др Иван Пајовић

Компанија „Газпром експорт” обавестила је компанију „Булгаргаз” да ће од 27. априла прекинути испоруку гаса Бугарској, која је одбила да плаћа овај енергент руском валутом рубљом по шеми коју је предложила руска страна. Бугарска иначе стопостотно зависи од руског гаса, али њени званичници одлучно тврде да их прекид снабдевања неће угрозити и да ће преко Турске од сада набављати азербејџански гас.

Према указу председника Русије Владимира Путина од 31. марта 2022, плаћање руског гаса који се испоручује гасоводом, обављаће се од 1. априла искључиво у рубљама. У ту сврху Газпромбанка је за иностране купце отворила специјалне банковне рачуне типа „К”. Инострани купци плаћаће гас у валути која је уговорена, Газпромбанка ће ту валуту продавати на Московској берзи и преносиће рубље Газпрому. У указу је стриктно наведено да уколико се ова шема не испуни, Русија ће прекинути испоруку гаса.

Будући да је Бугарска решила да одбије овакав начин плаћања, постоји озбиљна опасност да ова земља, као узвратну меру, примени прекид транзита гасоводом ка Србији, или да за себе задржава гас намењен нашој земљи. Овакав начин поступања већ је виђен у случају Украјине.

Чувши за ову вест помислио сам како се, нажалост, остварују неке од мојих црних слутњи што се тиче економске судбине наше земље. Конкретно, уколико Бугарска донесе одлуку да пресече транзит руског гаса ка Србији, наша земља ће се наћи у веома тешком економском положају, јер ће доћи до престанка испоруке овог енергента по повољној цени, знатно нижој од тржишне и без плаћања транзитних трошкова. Оваква ситуација приморала би Србију да тражи алтернативне правце набавке гаса, највероватније преко Мађарске. То значи да би се гас набављао под новим уговорним условима, по знатно вишој цени и уз плаћање транзита Мађарској. Треба имати у виду да залиха у складишту Банатски Двор готово више и нема. Неминовно велико поскупљење гаса на српском тржишту повукло би читав низ повећања зависних цена, почевши од цене грејања. Министарка енергетике Зорана Михајловић покушала је да утеши јавност говорећи да топлане и привреда могу прећи на алтернативна горива, као нпр. на мазут или лож-уље, прећутавши чињеницу да трећина од 60 топлана у Србији нема могућност супституције гаса другим горивом, да је и цена мазута веома порасла (према велепродајним ценама рафинерије НИС више од 1000 евра за тону), а да је цена сирове нафте је превисила 100 долара за барел.

Србија је до сада гас Русији плаћала 270 долара за 1000 кубних метара, а до јесени, када креће нова грејна сезона, цена може отићи на 700 до 800 долара. Постоји и реална могућност несташице овог енергента. Раст цене гаса и са њим повезаних производа додатно би повећао инфлацију и раст цена на мало у нашој земљи, у којој зараде, иначе просечно веома ниске, доживљавају брз реалан пад. Последице по грађане Србије као крајње потрошаче могу бити катастрофалне. Само из овог разлога мноштво грађана већ од јесени се може наћи испод линије елементарног опстанка, али и у хладним становима. Перспектива изласка из овакве ситуације била би веома песимистична.

Joш 2014. године Бугарска је минирала пројекат гасовода „Јужни ток”, забранивши постављање цеви на својој територији, премда се бугарски премијер Бојко Борисов четири године касније „извињавао” Русији због таквог поступка, говорећи како „старији брат треба да прашта млађем”. Касније су се Русија и Турска договориле о изградњи гасовода „Турски ток” сличног капацитета као што је планирано за „Јужни ток”. Од 2019. и Бугарска је почела да добија руски гас преко тог гасовода. Данас видимо да се Бугарска поново поставља у непријатељску и изазивачку позицију у односу на Русију, упркос чињеници да на тај начин наноси штету самој себи. На сличан начин понашају се и друге земље, као на пример Пољска, али и Немачка, која због инаћења са Русијом доводи своју привреду у опасност потпуног слома.

Овакво понашање европских земаља, које раде против свог сопственог интереса, говори само једно – да то нису суверене земље које брину о интересу својих грађана и своје привреде, већ да слепо слушају наређења из Вашингтона, који по сваку цену жели да оствари одређене геополитичке интересе које је зацртао. Па и по цену економског слома Европе. Нажалост, постоји реална опасност да Србија, без икакве своје кривице, буде жртва туђих геополитичких потеза.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА