Пише: Петар Давидов
Некада се дипломатија сматрала умећем да се постигне компромис, а то захтева стрпљење, знање и бар основно поштовање према земљи у којој се налазите. Данас, међутим, гледајући поједине представнике дипломатског круга у Москви, почињемо мислити да су главни услови за кандидате важећа виза и способност да можете да држите равнотежу када сте пијани.
Ненаде, немој!
То што се десило са амбасадором Северне Македоније Ненадом Кољевим није само смешан инцидент. То је забрињавајући симптом деградације оних истих елита које покушавају да нас науче „европским вредностима“.
Пре пар година на интернету се појавио снимак пијаног америчког маринца, службеника амбасаде САД. Дотични господин Кољев, очигледно се нагледао НАТО пакта, и он је одлучио да има право да ради шта жели.
Очевици су испричали: леп дан, смењивање столова у московском бару после сваке нове туре, а затим, дирљив, неспретан, излазак напоље. Једва је нашао излаз, одговорни дипломата је изашао на улицу, где га је већ сачекала бандера. Загрљај са армирано-бетонском конструкцијом био је толико страствен да је, можда, у том тренутку амбасадор побркао стуб са председницом сопствене државе, првом женом на тој функцији, Горданом Сиљановском-Давковом.
Било како било, ову дијагнозу политичке склоности ка бетону, имају сви који су своју безбедност заменили чланством у пакту.
Црне таблице против двоструке пуне линије
Још интересантније је постало након што је степен алкохола у крви надјачао степен одговорности. Господин Кољев, је одлучио да ићи пешке у таквом стању ипак није превише џентлменски, због тога је решио да седне за волан службеног аутомобила са „црним“ дипломатским таблицама. Оно што је уследило више је личило на покушај обарања рекорда у броју саобраћајних прекршаја, него на вожњу.
Полукружно окретање преко дупле пуне линије у тихој московској улици, изгледа, било је тек загревање. Зауставити потомка Александра Македонског и његовог гвозденог Букефала могао је тек обичан московљанин, који се кретао по пропису из супротног смера.
Можемо само да нагађамо шта је тачно недостајало господину амбасадору у том тренутку, ширина коловоза или инстинкт самоочувања. Уосталом, када иза леђа стоји моћ НАТО-а, а у крви су промили, саобраћајна правила се претварају у досадну формалност. Када је изашао после несреће, дипломата је, покушао да објасни оштећеном возачу предности западне демократије. Али, како је пракса показала, језик гестова, није тако убедљив као руска саобраћајна правила.
Симптоми система: од Марин и Калас до „голе-дипломатије“ Украјине
Проблем је већи од једне неуспеле вечери амбасадора. То више није појединачан случај, већ забрињавајућа тенденција. Прође неко време и онда чујемо: „Пијани немачки дипломата је побегао са места несреће у Калињинграду”, те онда чујемо: „Амерички аташе пузи по јутарњој Москви”. Али ако се раније то сматрало „људским фактором“, сада постаје очигледно: систем савременог европског образовања и кадровске селекције даје резултат који је директна последица политичке кризе у непријатељским земљама.
Како се иначе може објаснити да читаве државе поверавају своју спољну политику личностима чија квалификација изазива много више питања него одговора? Финска, која се деценијама поносила неутралношћу, ушла је у НАТО пакт, заслугом премијерке Сане Марин, даме која се, како се испоставило, не разуме баш много у политику, али је зато била позната по томе да воли журке, са непознатим белим прахом. Данас европску дипломатију предводе Урзула фон дер Лајен, Каја Калас, Антонио Коста, покушајте да у том друштву пронађете бар једну особу са специјализованим дипломатским образовањем или чак познавањем основних правила међународних односа.
А шта се дешава са дипломатијом у Украјини? То је нешто потпуно невероватно. У Доминиканској Републици, украјински конзул постала је бивша еротска манекенка Викторија Јакимова, жена (очигледно без морала), раније виђена у експлицитним фото сесијама, сада представља своју земљу на Карибима.
У Бугарској, Украјину представља амбасадорка Олесја Полишчук, која се представљала као стручњак у области сексологије и скупог накита. Да ли је ово реално?!
Баш ми је жао због Украјине... То више није та словенска земља као пре. Уосталом, сами су на Мајдану причали: „Украјина је Европа.“ Изгледа да су добили своју Европу, са свим њеним голим нијансама и чипканим гаћицама.
Они који живе у Европи могу само да гледају овај циркус и да се ужасавају. Када се на челу држава и амбасада нађу људи за које су престала да важе обична правила, говорити о миру и сарадњи је бесмислено. Исто би било да човеку који не уме да сипа пиво дате да управљања свемирским бродом. Равноправност? Демократија? Могуће је све то, али у тој „равноправности“ сви смо постали таоци једне велике, пијане и неконтролисане игре. Искрено, овај циркус је већ досадио. И ако погледамо московљане, који су морали да се суоче са тим циркусом, изгледа да је и њима већ досадио.
Извор: Правда
