Никад пре снага спонтаног организовања није исказана на такав начин, нити уз такву одлучност, али и хитност.
Требало је да то буде један обични протестни дан, редовна блокада улице на 15 минута коју студенти изводе у Београду на више места и унапред је најављују преко друштвених мрежа.
Како протестне блокаде раскрсница трају већ месецима као друштвена акција одавања поштре страдалима под надстрешницом у Новом Саду, постале су редован догађај који и не привлачи више много јавне пажње.
Изгледало је уосталом, да је колико дан раније, власт са понудом саветодавног референдума о смени председника Републике, преузела потпуно доминацију над јавном сценом, и да следи гашење отпора свих друштвених група у протесту – студената, просветсних синдиката…
У таквом дану блокада студената Правног, Архитектонског, Грађевинског, Машинског и Еелектротехничког факултета, у близини њихових зграда и споменика Вуку Караџићу, у Рузвелтовој улици, пошла је по злу.
У 11.51, минут пре почетка блокаде, док је, како кажу учесници, саобраћај био миран, и све било мирно, из чиста мира је возач под гасом налетео на групу студената и редара који су стајали на тротоару.
Ударио је и покупио је 20-годишњи студенткињу права и носио на крову, да би она потом у страшној сцени, забележеној на снимцима, пала ударивши леђима и главом у коловоз, и остала да лежи обливена крвљу.
Возач је побегао, Хитна помоћ је дошла, превила девојци главу на лицу места, као и полиција која је затражила, по речима учесника, да иступе сви који су снимали и да дају снимке.
Можда је највећа симболика што се блокада од 15 минута одржавала практично док је студенткиња рањена лежала на улици.
Од тог тренутка креће спонтано организовање, где како кажу учесници, треба напоменути никакав план унапред није постојао, нити сигурност да ће бити одзива, већ само јака воља да се сада мора нешто учинити.
У потпуној тишини, студенти са блокаде у Рузвелтовој, неки и плачући, вратили су се до факултета и уз међусобно саветовање одлучили да им зборно место за окупљање буде код Правног факултета.
Тамо су дошли и позвали студенте других факултета да се окупе, блокирајући наредних скоро два сата раскрсницу Булевара краља Александра и Београдске.
Под барјацима факултета и у колонама, али и појединачно и у групама, студенти су кренули са практично свих факултета Београдског универзитета. Факултети на Студентском тргу, Економски, Пољопривредни, Медицински, ФОН, ФПН… Поједини студенти кажу да су само успели да узму јакне, транспаренте и заставе и да крену.
Медији су прво јавили да је повређена студенткиња животно угрожена, потом да је стабилна и комуникативна, док је полиција идентификовала и привела возача, односно нападача, који има дебели кривични досије.
Овде се показала велика премоћ и друштвених мрежа над класичним медијима, у обавештавању људи да се окупе и „дељењу“ снимка повода за окупљање – страшна сцена удара и повређивања студенткиње.
Испред Правног факултета се окупио у кратком року велики број студената, а када су кренули у протестну шетњу до Тужилаштва у Немањиној, према процени појединих извештача, у колони је било више од десет хиљада људи.
Нема те политичке странке, синдиката или било какве организације у Србији, која за тако кратко време може да окупи и изведе демонстрације, нити са таквим саставом младих и одлучних људи.
Иако су се придружили и грађани, а покушали да се истакну својим учешћем и поједини опозициони политичари и политичарке, протестни марш је био превасходно масован студентски марш.
Студенти Београдског универзитета су марширали под барјацима својих факултета, заставама Србије и носећи транспаренте, скандирајући „Нећете нас газити“, и слично.
Учествовали су и студенти музике, са инструментима, свирајући химну „Боже правде“.
Након скупа испред Тужилаштва, студенти су се такође организовано повукли, у колонама према својим факултетима, оглашавајући преко мегафона та одвајања у протестном маршу.
Иако скуп није био најављен, како би полиција унапред затворила улице за саобраћај на рути протеста, велика већина учесника у саобраћају, возачи аутобуса и кола, застајали су одмах да пропусте студентску колону.
Брзим оглашавањем и саопштавањем преко друштвених мрежа, студенти су се оградили од могућих убачених група за изазивање изгреда и нереда, обавештењем да је студентски протест завршен, те да све што се деси надаље, није његов наставак.
Све то досад у блиској прошлости, није виђено, ни од 9. марта 1991. који се узима као датум почетка новог вишестраначког политичког организовања, после комунизма, нити касније у бројним демонстрацијама, све до данашњих дана.
РУСКА ВОЈСКА ФОРМИРА КОТАО ОКО ВЕЛИКЕ НОВОСЕЛКЕ: Украјинске снаге у расулу
Извор: Данас.рс