Један од разлога за ребаланс буџета Београда јесте огроман дуг јавних комуналних предузећа према добављачима који је, како каже Јовановић, достигао 25 милијарди динара, које ће град у неком моменту морати да гарантује и сам врати из буџета.

"Други формални разлог је то што се град позива на изгубљене спорове, који су у међувремену постали правоснажни, а где ће морати да плати додатних 4,6 милијарди динара. То су спорови од 2008. године, али постоје спорови који су настали и касније, и који су и даље у току. Град увек плаћа неке спорове када губи за накнаду добити, претрпљену штету - то је уобичајена ствар и не би смела да доведе до ребаланса", наводи Јовановић и додаје да ће садашња власт увек кривити прошлу власт, али да и сада постоје спорови, као против Кенткарта на пример.

Четвртина буџета Београда се издваја на јавни превоз, али то су само исплате за превознике и ту нема инвестиција у нову инфраструктуру и нова возила, наглашава Јовановић.

"Поред тога, јавна комунална предузећа расписују небулозне тендере, крајем прошле године је Инфостан расписао два тендера за 450 милиона динара. Одлива се огроман новац из града, што због корупције, што због недомаћинског пословања - то је разлог зашто нема пара у буџету. Буџет није развојни, приходи стагнирају, а расходи се кроз корупцију и комунални сектор повећавају. Бојим се да је мото ове власти - после мене потоп", каже директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС).

"Многе градске линије дате приватницима у нетранспарентним поступцима"

Јовановић каже и да је јавни превоз увек субвенционисан, те да бесплатни јавни превоз није главни проблем, већ то што су многе градске линије преузете од ГСП-а и предате приватним превозницима на нетранспарентним поступцима и онда се они плаћају знатно више него што би требало.

"Људи морају да разумеју да генератор те рупе из јавног превоза није бесплатан јавни превоз, он је допринео у некој мери, али главни проблем је политика да велики број приватника обавља јавни превоз, а са њима се директно договара цена која је често већа од тржишне", истиче Јовановић.

"Није поштено да људи из Бабушнице плаћају мост у Београду"

Београд је први пут у ситуацији да се капиталне инвестиције финансирају из републичког буџета, наводи Јовановић.

"Није поштено да људи из Бабушнице, Ниша, Лознице плаћају градски мост или тунел у Београду, али то говори да је Београд изгубио капацитет да финансира сопствену инфраструктуру. Један од разлога је то што су градска предузећа постала банкомат за привилеговане фирме и за запошљавање, између осталог и партијске војске. Инфостан који је софтверска фирма и требало би да запошљава 20, 30 запослених тренутно запошљава 278 запослених. Београдски метро и воз где нису закопали ашов и изградили метар метроа ове године ће запослити јубиларног стотог запосленог", каже директор ЦЛС.

"Шапић сатом бацио коску опозицији"

На питање шта није у реду са сатом који је недавно постављен на Тргу републике, Јовановић каже да је то манипулација градоначелника Београда Александра Шапића који поклушава да скрене пажњу са суштинских проблема града на неке маргиналне ствари.

"Он је бацио коску опозицији да коментарише сат на Тргу републике или светионик код БИГЗ-а, што је толико само по себи бесмислено, да и ми који би то коментарисали би деловали апсурдно. Мислим да су питања сата и светионика за неку другу професију, а не за нас", каже он.

"Београд мора да има своју полицију"

Директор ЦЛС-а наводи да је тачно да у Београду имамо пораст таласа рекетирања од стране младих људи повезаних са "Врачарском групом", али да је решење за безбедност то да главни град има своју полицију.

"Београд мора да има своју полицију и да законски врати надлежности из области безбедности и јавног реда и мира. Ми сад имамо новоформирану службу безбедности која је формирана противно закону јер Београд нема овлашћења и што је најлуђе - ми не знамо ко су ти људи. Они тренутно замењују Беле у комуналним кућицама и прешли су на видео надзор у школама и обдаништима", наводи саговорник Н1.

Трећа фаза која је планирана јесте да та служба безбедности патролира око школа и обданишта, али Јовановић каже да би прво волео да види ко су ти људи.

"Да видимо и који је законски основ, зашто то не ради позорничка служба мупа или евентуално Бели. Ја јесам за то да се у Београду формира полиција, да се можда ангажује и приватна фирма, али да знамо ко је то и да имамо уговор, да видимо ко врши надзор над њима. Позивати нека НН лица да патролирају око школа и обданишта, нисам сигуран да би то родитеље разуверило", закључује Јовановић.

N1 info