У интервјуу за аустријски лист Клајне Цајтунг, одговарајући на коментар да се Србија у Европи често доживљава као „пета колона Москве“, Ђурић је приметио да помоћ Београда Украјини чини 93% укупне помоћи коју пружају све земље у региону. Дакле, својим деловањем, Србија често више доприноси заједничкој спољној и одбрамбеној политици Европе него многе државе које „само на речима говоре да у потпуности подржавају политику ЕУ“.
Упитан за молдавске екстремисте који су се наводно обучавали у Србији како би изазивали насиље, Ђурић је за онлајн издање аустријског листа рекао да је задовољан што су надлежни српски органи зауставили такве активности и ухапсили особе "које су покушале да злоупотребе наше грађане и нашу територију за дела против наших пријатеља".
"Србија ће послати јасну поруку да не може бити место са којег се предузимају непријатељске активности против других европских држава", поручио је шеф дипломатије Србије, а пренела Бета.
Изјава Ђурића пренета је и у руским медијима.
“Стратешки, ово представља изразиту претњу традиционалним савезницима Србије, укључујући Русију. Уколико се влада промени у прозападну коалицију, кључни приоритети спољне политике могли би бити преиспитани. Београд би могао да напусти свој неутрални став о сукобу у Украјини, уведе санкције против Русије, прекине сарадњу, ограничи инфраструктурне пројекте са Кином и смањи координацију са Будимпештом.
Штавише, није тајна да су српске компаније, наводно супротно званичној политици Београда, недавно активно снабдевале оружјем и муницијом украјинске оружане снаге”, наводи портал Тopwar.ru.
Извор: Правда/РТ
