Највећи непријатељ православља није један

„Тешко је рећи ко је тачно највећи непријатељ православља данас, јер не постоји једна организација или држава, већ мрежа актера који делују синхронизовано“, истиче Стојичевић. 

По његовим речима, савремени облици хибридног рата заснивају се на „детерминисаном хаосу“ – систему у којем се унутар друштава стварају паралелне мреже утицаја које се користе за постизање политичких и идеолошких циљева.

Ватикан, НАТО и дубока држава  

Гост HelmCast-а подсетио је да у 20. веку православни народи углавном јасно препознавали непријатеље: „раније смо говорили – Ватикан је непријатељ, НАТО је непријатељ. Данас то више није тако једноставно. И Ватикан и НАТО делују као предвидиви актери, али иза свега стоји шира стратегија Запада, укључујући и америчку дубоку државу, State Department и финансијске мреже попут Сороша.“

Угроженост СПЦ у дијаспори  

Посебну пажњу Стојичевић је посветио стању у дијаспори, нарочито у Немачкој, где постоји иницијатива да српски свештеници примају плате од државе. „То би могло да делује као решење финансијских проблема, али у пракси би цркву учинило зависном од политичких структура. 

Једном кад држава плаћа – држава и одређује услове“, упозорио је он.

Додао је и да слични примери већ постоје у Грчкој и Румунији, где је државно финансирање довело до смањења аутономије цркве.

Напад на патријарха као нова фаза  

Стојичевић сматра да се напад на православље све више персонализује:

„Раније су нападали цркву као институцију. Сада видимо да се удари усмеравају директно на патријарха, уз покушај да се створи унутрашњи раскол и супротставе поједини владике актуелном врху.“ 

Он је упозорио да овакав тренд представља нови, опаснији ниво хибридног рата.

Зашто је црква последња линија одбране  

„И у време Турака, и у окупацијама, и у комунизму, народ је увек знао шта мисли црква. Она је била морални оријентир и светло у тами. Управо зато је данас толико важно да се тај оријентир по сваку цену помери“, наглашава Стојичевић.

Извор: Правда