РИА Новости пишу да су америчке санкције против руско-српског НИС-а ступиле на снагу.
- НИС обавештава јавност да посебна дозвола америчког трезора, која обезбеђује несметане оперативне активности, још није обновљена - наводи се у саопштењу.
Нафтна индустрија Србије је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у Југоисточној Европи, која се бави производњом и прерадом нафте и гаса и продајом нафтних деривата, пишу РИА Новости.
Компанија запошљава око 14 хиљада људи, годишњи доприноси у буџет Србије достижу 9 одсто, поседује више од 400 бензинских пумпи, додају.
Нафтна индустрија Србије истакла је да је обезбедила резерве нафтних деривата, српске бензинске пумпе се снабдевају стабилно у условима санкција.
РИА Новости цитирају Александра Вулина који је рекао да се од "Београда захтева да одузме део НИС-а који је у руском власништву и да заувек поквари односе са Москвом".
Бивши амерички координатор за санкције Џејмс О’Брајен позвао је Русију да се потпуно повуче из свог удела у НИС.
Тасс преноси саопштење НИС-а да "настоје да прилагоде своје пословање новим околностима", стварањем залиха нафте и припремом алтернативних метода плаћања на мрежи бензинских станица, за случај да дође до обуставе рада страних платних картица. У НИС истичу да компанија "наставља пажљиво да прати тренутну ситуацију".
Почетком јануара ове године Министарство финансија САД увело је санкције против "Гаспром њефта", њеног директора Александра Ћукова, као и против српске компаније НИС.
Од тада је "Нафтна индустрија Србије" више пута добијала одлагање санкција од стране САД. Касније је Вашингтон померио увођење рестрикција на 8. октобар. Председник Вучић је 5. октобра изјавио да компанија више нема шансе за ново одлагање. О новим олакшицама са америчке стране према Београду није било извештаја.
Главни производни капацитети НИС-а налазе се у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији и Мађарској. Већински акционари су "Гаспром њефт" (44,85 одсто акција), држава Србија (29,87 одсто) и компанија АО "Интељиџенс" из Санкт Петербурга, која је под управом "Гаспром капитала" (11,3 одсто).
Раније су америчке власти дозволиле хрватском оператеру ЈАНАФ да настави испоруке нафте до 15. октобра, пише портал Ридус.
У јануару, подсећа руска агенција РБЦ, компанија је уврштена на листу посебно одређених држављана. Први захтев за уклањање са ове листе поднет је 14. марта, а измењен је 28. септембра.
- Искључење са листе санкција је сложен и дуготрајан процес - наводи се у саопштењу прес службе НИС-а.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је у октобру да ће САД пристати на одлагање санкција против компаније само под условом национализације, али он не намерава да предузме тај корак.
Извор: Данас.рс
