Он је казао да је бивша власт продала земљу за америчку амбасаду на којој се налазио Маршалат, такође погођен у НАТО агресији 1999. године, а која је веће површине него парцела на којој се налази Генералштаб.
"За разлику од њих, који су продали Маршалат и команду Гарде, ми ово не продајемо. Ми дајемо у закуп на 99 година, у дугорочни закуп дајемо. При томе, ми имамо права на коришћење тог простора, земљишта, узимање прихода и профита од посла који се направи 22,5 одсто у наредних 99 година", рекао је Вучић за ТВ Пинк.
Додао је да у том пројекту Србија даје земљиште, а амерички партнер инвестицију од најмање 650 милиона евра.
„Огромна инвестиција за нашу земљу. Фантастичан простор у којем ће наши људи да уживају. А је ли уживате у Маршалату можда? А у овоме ће сви моћи да уживају. И сви странци, и сви наши људи. Наш народ ће моћи да ужива. Када погледате то што ће да буде, то ће да подигне вредност свему у Београду. То ће да привуче додатно туристе. Тих 650 милиона евра које у то уложе, уз њихов know-how, то ће одмах да вреди преко милијарде. Што значи да ми одмах у новцу, за нешто што нисмо продали, имамо преко 220 милиона долара", рекао је Вучић.
Он је упоредио и величине земљишта на коме се налазио Маршалат са оним на коме се налази Генералштаб, наводећи да је бивша власт продала 4,2 хектара, док су парцеле на коме се налази Генералштаб величине 2,9 хектара.
Навео је и да је бивша власт донела одлуку да прогласи Генералштаб културним добром када су одлучили да продају Маршалат и команду гарде.
"Тада доносе одлуку да је ово културно добро, да би замазали очи народу, да би рекли 'ево, чуваћемо ову рушевину, кад већ ово овамо најлепше на 4,2 хектара дајемо", рекао је Вучић.
Он је навео да се увек руководио српским интересима.
"Знате ли шта нама значи да имамо Трамп Тауер? Знате ли шта то значи за имиџ Београда?", упитао је Вучић.
Додао је да на месту на коме је био Маршалат, а сада се налази амбасада САД, нема никаквих обележја да је био гађан америчким бомбама 1999. док се, како каже, за пројекат на месту Генералштаба договара да ту буде направљен први музеј жртава агресије.
Он се осврнуо и на данашњи протест против рушења Генералштаба и навео да је на њему укупно било нешто више од 2.000 учесника.
САНУ упозорава и протестује против укидања статуса културног добра
Скупштинска одлука од 7. новембра 2025. године, којом се укида статус културног добра згради Генералштаба у Београду, делу архитекте Николе Добровића, једном од највреднијих и најпрепознатљивијих остварења модерне архитектуре у Србији, представља озбиљан удар на професионалне и културне вредности нашег друштва, пише у саопштењу САНУ, које преносимо у целости.
- У циљу очувања јавног интереса, професионалних стандарда и моралног достојанства струке, изражавамо одлучно неслагање с оваквим односом према архитектонском наслеђу. Одлука овог типа може имати трајне и непоправљиве последице по културни идентитет Београда и савремене архитектуре Србије. Такав приступ поткопава поверење у систем заштите културних добара и доводи у питање одговорност доносилаца јавних одлука. Ово није само архитектонско, просторно и културолошко питање - овом одлуком отвара се и питање идентитета, историјског наслеђа, самопоштовања, војничке и националне традиције, а коначно и сећања на вандалски акт НАТО агресије и понижење простора који представља једно од наших најосетљивијих места колективног памћења.
Подсећамо да је реч о простору посебне меморије, који заслужује најпромишљенији и најодговорнији приступ. Супротстављамо се банализацији, умањивању и погрешној интерпретацији улоге архитекте Николе Добровића у архитектури и урбанизму друге половине 20. века. Покушаји да се његова улога и личност маргинализују представљају покушај релативизације неспорних вредности његовог дела, како би се накнадно оправдао чин рушења овог изузетног архитектонског комплекса. Архитекта Никола Добровић био је угледни члан САНУ и почасни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката), истакнути професор Архитектонског факултета и неспорни ауторитет у области архитектуре, урбанизма, теоријског и педагошког рада. Нажалост, иста судбина чека и комплекс зграда касарне 7. пука архитекте Драгутина Ђорђевића, члана Српске краљевске академије, који је проглашен непокретним културним добром – спомеником културе. Коначно, апелујемо на Народну скупштину Републике Србије да преиспита и повуче ову одлуку, којом се занемарују професионални ставови архитеката, уметника и институција које брину о националној традицији, а истовремено нарушавају принципи и важећи прописи о заштити културног наслеђа. Одељење уметности САНУ остаје спремно да, у сарадњи са архитектонском заједницом и доносиоцима одлука, активно допринесе проналажењу решења које ће поштовати културне вредности, јавни интерес и достојанство простора нашег града - наводи се у саопштењу САНУ.
Саопштење за јавност потписали су истакнути чланови Одељења уметности САНУ: архитекте Милан Марић, Бранислав Митровић и Дејан Миљковић, вајар Мрђан Бајић, сликари Душан Оташевић и Милица Стевановић, композитори Иван Јевтић и Александра Вребалов, музиколог Јелена Јовановић, сценограф Миодраг Табачки и редитељи Вида Огњеновић и Желимир Жилник, пише Радар.
Извор: Директно / Радар / Спутњик / Правда.рс
