„Алгоритам данас зна више о вама него ви сами.“

Стојичевић објашњава да просечан корисник мисли да је „опасност“ само питање клика на погрешан линк. Међутим, то је тек површина. Данашњи дигитални системи сакупљају огромне количине података – од навика, до емоција – и претварају их у оружје психолошког утицаја.

„Најопаснији напади нису технички – већ психолошки.“

Иако се често говори о хакерима, прави удари стижу кроз социјални инжењеринг, манипулацију пажње и алгоритме који нас „гурају“ у све уже светове садржаја. Стојичевић подсећа да је данас више од половине дигиталних превара засновано на психологији, а не на техничком пробијању система.

Филтер балони и семантичке капсуле

Према њему, алгоритми персонализације стварају невидљиве зидове око сваког корисника. Док гледамо садржаје који нам се „свиђају“, ми улазимо у ехо-коморе у којима чујемо само оно што већ мислимо. Тако губимо контакт са реалношћу, а да тога нисмо ни свесни.

„Алгоритми препознају депресију пре пријатеља и породице.“

Најмрачнији део истраживања односи се на младе. Стојичевић упозорава да алгоритми могу да препознају знаке анксиозности или депресије – и да уместо помоћи, корисника увуку још дубље у опасан садржај. Управо тако се формирају „левци увлачења“ који могу довести до самоповређивања, екстремних група или насиља.

Дигитални рат је већ почео

Кроз десетине примера, Стојичевић јасно показује да живимо у времену у коме се борба за ум води 24 часа дневно. Ово није питање технологије – већ питање личне безбедности и менталног здравља.

Књига „Дигиталне замке“ већ је доступна на киосцима и представља практичан водич кроз скривене механизме дигиталног света. Kњига се може купити у продајној мрежи "Мој киоск" по цени од 699 динара. Стојичевић поручује:

„Ако не разумемо алгоритме – они ће обликовати нас.“

Извор: Правда