ДУГИН О РАЗОЧАРЕЊУ У ТРАМПА

Познати руски геополитичар, Александар Дугин, уочио је да је Доналд Трамп кренуо путевима које нико није очекивао, а нарочито његове присталице у САД, који су сматрали да се он бори да „Америку опет учини великом“ – а сад испада да се бори само за „Велики Израел“:“Током свог председниковања, Трамп је већ направио много грешака и погрешних потеза. Подржао је геноцид у Гази, ударио на Иран, одбио да објави Епштајнов списак педофила, завадио се са Илоном Маском, подлегао грубом ласкању Европске уније, није престао да подржава терористички режим у Кијеву, завадио се са Индијом, почео да напада БРИКС и мултиполарни свет и започео припреме за инвазију на Венецуелу. Видећи то, MAGA је пао у малодушност. Једне је погодило једно, друге друго. „Трамп је отет“ и чак више: „Трамп нас је издао“ – говорили су Алекс Џонс и Стив Бенон, Кендис Овенс и Ник Фуентес, Џексон Хинкл и Мило Јанопулос, Лора Лумер и Catturd, Такер Карлсон и Марџори Тејлор Грин, Џо Пособјек и Мет Гејц, Мајк Бенз и Овен Шројер. Али свако је то схватао на свој начин. MAGA је почео да се урушава пред нашим очима.“ (1)
За то има све више доказа.

МАРЏОРИ ТЕЈЛОР ГРИН СЕ ОБРАЋА АМЕРИЦИ

Недавно је Трампа напустили и конгресменка Марџори Тејлор Грин, која је херојски устала у одбрану Епстинових жртава и запретила да ће оне проговорити, а да ће она, представница америчког народа, бити њихов глас, ако се досије Епстин не учини доступним јавности. Критиковала је Трампа због оклевања, а он је почео да је назива издајицом и да јој прети. Због тога – али и низа других разлога - ова храбра жена је решила да поднесе оставку у Конресу, и снажно ју је образложила, обраћајући се америчком народу.

Марџори Тејлор Грин каже:“Одувек сам представљала обичног Американца и Американку као члан Представничког дома, због чега сам увек била презирана у Вашингтону и никада се нисам уклапала. Американце искоришћава Политичко-индустријски комплекс обе политичке странке, изборни циклус за изборним циклусом, како би изабрали оног који може да убеди Американце да више мрзе другу страну. А резултати су увек исти. Без обзира на то у ком правцу се политичко клатно љуља, на републиканску или на демократску, никад ништа не бива боље за обичног Американца или Американку. Дуг расте. Корпоративни и глобални интереси остају мезимчад Вашингтона. Радна места за Американце се и даље гасе, било да се то обавља путем илегалне радне снаге или легалне радне снага са визама или, једноставно, премештањем у иностранство. Велике корпорације и даље прождиру мала предузећа. Тешко зарађени амерички порески долари увек финансирају стране ратове, помоћ страним државама и стране интересе. Потрошачка моћ долара наставља да опада. Просечна америчка породица више не може да преживи од прихода једног хранитеља породице, јер оба родитеља морају да раде да би једноставно преживели. И данас, многи у генерацији моје деце осећају се безнадежно за своју будућност и не мисле да ће икада остварити амерички сан, што ми слама срце. Кандидовала сам се за Конгрес 2020. године и борила сам се сваког дана верујући да парола ( Трампова, нап.прир. ) „Учинимо Америку поново великом“ значи „Америка на првом месту“. Имам један од најконзервативнијих гласачких досијеа у Конгресу, јер сам бранила Први амандман, Други амандман, нерођене бебе ( јер верујем да Бог ствара живот при зачећу ), јаке безбедне границе, борила сам се против тиранског лудила Ковида и наметања масовне вакцинације, и никада нисам гласала за финансирање страних ратова. Међутим, скоро годину дана након што смо стекли већину, законодавно тело је углавном маргинализовано, погрешно смо трпели осмонедељно затварање Конгреса које је резултирало тиме да Представнички дом није радио све време, и улазимо у сезону кампање ( за избор нови когресмена, нап.прир. ), што значи да занемарујемо храброст и да је укључен само режим безбедне кампање за реизбор. Током најдужег затварања Конгреса у историји наше нације, беснела сам против сопственог председавајућег Представничког дома и сопствене странке због одбијања да активно и марљиво раде на усвајању плана за спасавање система америчке здравствене заштите и заштите Американаца од скандалозно прескупих и неприступачних полиса здравственог осигурања. Представнички дом је требало да заседа свакодневно како би решио ову катастрофу, али уместо тога, Америка је поново била приморана да се храни одвратном политичком фарсом са обе стране ( то јест, републиканске и демократске, нап. прир. ).“(2)

Бесмислена блокада конгреса, неспремност републиканаца за изборе који предстоје, неуспех да се обични грађани заштите од интереса мултинационалних компанија – Марџори Тејлор Грин је у свему томе видела поразе своје странке, која се, опет и опет, показала као део система.

СУДБИНА ОБИЧНИХ ЉУДИ

Конгресменка је указала на тешко стање обичних људи које не само да се не поправља, него се и погоршава:“Моји предлози закона, који одражавају многе извршне наредбе председника Трампа, попут позива на нови попис становништва којим се броје Американци само да би се издвојили нови окрузи, проглашења енглеског за званични језик САД, проглашења кривичним делом медицинске транзиције малолетника у трансродне особе, и други предлози закона попут укидања пореза на капиталну добит од продаје куће и укидања Х1Б виза, само скупљају прашину. Тако је са већином предлога закона чланова Конгреса: председавајући их никада не ставља на гласање. Многи обични Американци више се не дају лако убедити помоћу плаћених портпарола политичке пропаганде и консултаната који се појављују на ТВ, нити убеђивање полази за руком плаћеним провокаторима на друштвеним мрежама који послушно секташки служе како би натерали друге да прогутају ставове политичких партија. То је зато што обични људи знају колики им је дуг на кредитним картицама, знају колико су им рачуни порасли у последњих пет година, сами купују намирнице и знају да храна кошта превише, да им је кирија све већа, да су их превише пута преварили менаџери корпоративне имовине када су давали понуде за куповину куће, да су отпуштени након што су били приморани да обучавају оне који су из иностранства, са визом, дошли да их замене на радном месту, да их је факултетска диплома коју је требало да стекну оставила у дуговима без икакве велике шестоцифрене плате, да на улицама својих заједница виде више бескућника него икад, да не могу да приуште здравствено осигурање или практично било какво осигурање, и, просто – напросто, људи нису глупаци. То су људи које представљам и волим јер су то сва моја породица и пријатељи, обични Американци.

Имала сам благослов да представљам 14. округ државе Џорџија током пет година, у коме живе неки од најдивнијих, добродушних, богобојажљивих, родољубивих, вредних људи које ћете икада срести. Добри, обични Американци. Напорно сам радила да вратим новац пореских обвезника кући како бих помогао потребама округа, сменила сам Бајденовог секретара за унутрашње послове након што сам гледала како моји бирачи гину док је он олакшавао опасну инвазију на отворене границе у Америку и предводила сам напоре да се укине финансирање крајње левичарски политички пристрасних NPR-а, PBS-а и корумпираног USAID-а као председник Подкомитета DOGE-а. Борила сам се жешће од скоро било ког другог републиканца да доведем Доналда Трампа и републиканце на власт, путујући по земљи годинама, трошећи милионе свог новца, пропуштајући драгоцено време са породицом које никада не могу вратити, и појављујући се на местима попут зграде суда у Њујорку у парку Колект Понд против бесне левичарске руље када се Трамп суочаваоа са судским процесима које су му наместиле демократе.“(2)

То није било довољно да сачува Трампове симпатије. Напротив – додворили су му се републиканци из естаблишмента, који Трампа не подносе, али се претварају да су му одани.

О ЛИЧНОЈ ЖРТВИ ЗА СТРАНКУ

Марџори Тејлор Грин у тексту оставке наводи и личне разлоге за разочараност:“У међувремену, већина републиканаца из естаблишмента, који Трампа потајно мрзе и који су му забили нож у леђа и никада га ни од чега не би бранили, постали су, баш сви, добродошли после избора. И никада нећу заборавити дан када сам морала да напустим мајку док је мој отац имао операцију мозга ради уклањања канцера како бих одлетела у Вашингтон да браним председника Трампа и гласам НЕ против другог импичмента демократа 2021. године. То је било превише: оставила сам јадне родитеље да бих учествовала у тој борби. Упркос свему, никада се нисам променила нити поништила своја предизборна обећања и изразила сам неслагање само по неколико тачака, попут мог става против Х1Б виза које замењују америчка радна места, државног мораторијума у вези са Вештачком интелигенцијом, превара са доживотним хипотекарним задуживањем на 50 година, снажног противљења сваком учешћу у страним ратовима и захтевања објављивања Епстинових досијеа. Осим тих тачака, мој глас је увек јасно био глас за моју странку и председника. Лојалност би требало да буде двосмерна и требало би да будемо у могућности да гласамо по својој савести и заступамо интересе нашег округа јер је опис нашег посла да смо „представици народа“. „Америка на првом месту“ требало би да значи „Америка на првом месту“ и само „Американци на првом месту“, без иједне стране земље која је била повезана са „Америком на првом месту“ у ходницима извршне власти. Залагање за америчке жене које су силоване са 14 година, које су биле жртве трговине људима и које су искоришћаване од стране богатих и моћних људи не би требало да резултира тиме да ме председник Сједињених Држава, за кога сам се борила, назива издајницом и да ми прети.“(2)

Конгресменка то више није желела да трпи.

ПОНОСНА НА СВОЈ РАД

Упркос свему, она је задовољна својом борбом:“Међутим, иако јесте болно, моје срце остаје испуњено радошћу, мој живот је испуњен срећом, а моја права уверења остају непромењена јер моју вредност не дефинише човек, већ Бог који је створио све што постоји. Ви видите да никада нисам ценила моћ, титуле или медијску славу упркос свим погрешним претпоставкама које су неки имали о мени. До тога ми уопште није стало јер су то бесмислене и празне замке које преокупирају превише људи у Вашингтону. Верујем у ограничење мандата и не мислим да Конгрес треба да буде доживотна каријера или установа за помоћ старијим особама. Мој једини циљ и жеља је увек била да Републиканску странку позовем на одговорност за обећања која даје америчком народу и да Америку ставим на прво место, а борила сам се против штетних политичких одлука демократа, попут Зеленог њу дила, политике отворених и смртоносно небезбедних граница и трансродне агенде наметане деци и женама. То ми је донело године непрекидних напада на моју личност, претњи смрћу, правних компликација, смешних клевета и лажи о мени, које већина људи не би могла да издржи ни дана. Било је неправедно и погрешно, не само према мени и посебно према мојој породици, већ и према мојој изборној области. Имам превише самопоштовања и достојанства, превише волим своју породицу и не желим да мој драги бирачки округ мора да трпи болне и мрске прелиминарне изборе усмерене против мене од стране председника за кога смо се сви борили, само да бих се борила и победила на изборима ако ће републиканци вероватно изгубити на средњорочним изборима. А заузврат, од мене се очекује да браним председника од импичмента након што је он са мржњом бацио десетине милиона долара у кампању против мене и покушао да ме уништи. Све је то тако апсурдно и потпуно неозбиљно. Одбијам да будем „злостављана жена“ надајући се да ће све проћи и да ће бити боље.“(2)

„Злостављана жена“ је она која непрестано подноси мужа ( алкохоличара, насилника, психопату ), надајући се да ће „бити боље“, иако доказа за то нема.

РАТ ПРОТИВ АМЕРИЧКОГ НАРОДА

Марџори Тејлор Грин је нагласила:“Ако ме MAGA Inc. одбаци и замене ме неоконзервативци, велике фармацеутске компаније, велике технолошке компаније, војно-индустријски ратни комплекс, страни лидери и елитна класа донатора која се чак не може повезати са правим Американцима, то значи да су и многи обични Американци одбачени и замењени. Не постоји „план за спасавање света“ нити луда шаховска партија у 4Д. Када обичан амерички народ коначно схвати и разуме да Политичко-индустријски комплекс обе странке разара ову земљу, да ниједан изабрани представник попут мене није у стању да заустави вашингтонску машинерију која постепено уништава нашу земљу, и када појми да је стварност таква да они, обични Американци, Народ, поседују праву моћ над Вашингтоном, онда ћу бити овде поред њих да обнављам земљу. До тада се враћам људима које волим, да живим пуним плућима као што сам увек живела и радујем се новом путу који је пред нама. Подносим оставку на функцију, а мој последњи дан у Конгресу је 5. јануар 2026.“(2)

Тако је гласио текст оставке жене која је била оличење Трампове борбе против „мочваре у Вашингтону“.

Јасно је да мултинационални капитал и даље влада Америком, и да је Трамп још једна од образина његовог одвратног лица. Али, борба се наставља. Јер, ништа није готово док све није готово.