Конкретних законских назнака повратка у касарне, међутим, још нема, пошто се од три закона која су измењена - Закона о војсци, Закона о здравственом осигурању војних обвезника и Закона о војном образовању - ниједан се не односи на враћање обавезног одслужења.
Нешто конкретнији разлог за дискусију о повратку обавезног војног рока, дао је буџет за 2026. годину у којем је за војни рок, за наредне три године, издвојено око 86,5 милиона евра.
Али према речима министра Гашића, у протеклих годину дана се интензивно ради на томе.
- За прво време реч је о 75 дана војне обуке, они ће и после одслужења војног рока као војни обвезници бити позивани на вежбе. Кроз сагледавање могућности и потреба и војске и младих људи доносићемо одлуке. Мислим да је у овом тренутку то оптимално решење - рекао је он за РТС.
"Од тога нема ништа"
Војни аналитичар и новинар "Времена" Давор Лукач, сматра да од тога "нема ништа" и да је први проблем који се ту намеће логистика.
- Убрзано се ради на капацитетима, али чак и да донесу закон, нема шансе да то све буде спремно до краја следеће године. Најавили су они војни рок почетком ове године, па у јуну, па у септембру, али не могу да заврше све. Улажу силни новац, на пример, у кухиње. Морате прехранити војнике у касарнама које су до јуче биле напуштене. Морате запослити куваре. А то су неке најбаналније ствари - каже он.
Лукач наводи и да постоји проблем мањка подофицирског кадра.
- Ко ће те младе људе да обучава? Не можете дати некоме ко је јуче завршио обуку, па је добио чин разводника или десетара да после пар месеци обучава младе војнике, то је немогуће - каже Лукач и додаје да чак и прича о буџету не пије воду, пошто је цифра која се ту помиње "смешна" у односу на реалне трошкове војног рока.
"Пре ће ићи на Кипар 75 дана, него у војску"
Истраживања на која се позива Гашић говоре да је око 70 одсто грађана расположено за враћање војног рока, међутим, општи утисак је другачији. Лукач наводи да таква истраживања углавном укључују и старије грађане који потенцијалним регрутима "могу да буду деде".
- Млади људи то више неће. Никоме не пада на памет. Могу се наћи неки фанатици који мисле да ће им то значити нешто. У моје време је било обавезно, па идеш и ћутиш. Сад ће радије отићи да конобаришу на Кипру 75 дана и зарадити неки новац, него ићи у војску - наводи он.
Двојна држављанства
Давор Лукач додаје и да постоји проблем двојних држављанстава, односно, да велики број људи у Србији истовремено има држављанство и других земаља.
- По међународним конвенцијама које је и Србија потписала не може неко ко има двојно држављанство ићи у војску ако је само у једној земљи обавезно служење војног рока. Док не добијемо тај закон, све је недоречено - сматра Лукач.
Популизам
Причу о увођењу војног рока власт периодично пушта у јавност још од 2017. године. Последњи пут, то је био случај у септембру прошле године када је председник Србије Александар Вучић потписао сагласност за обављање редовног војног рока. Тадашњи шеф владе Милош Вучевић је најавио да ће већ у септембру ове године први "гуштери" бити у касарнама.
Лукач у томе види искључиво популистичке потезе власти, за које каже да је мала вероватноћа да ће бити реализоване.
- Иза тога стоји искључиво популизам. Ми немамо људе у војсци, њима нема ко да чисти лишће у околини касарне. И онда дај уведи војни рок, чисто да се попуни на папиру. Нама је војска ионако постала социјална категорија. Тамо одлазе људи без образовања, без могућности запослења, па им неко каже биће вам супер у војсци. Али кад би направили реално истраживање, видели би колико мало људи то жели да ради - закључује Лукач.
Извор: Време
