«Ако се вратимо у прошлост, верујем да је Запад почео још `70-их `80-их да почео схвата да му је доминација светом на измаку. Практички након распада Совјетског Савеза, кренули су у агресивну политику широм света, користећи неочекивани дар који им је омогућио глобалну доминацију. Ратовали су у бившој Југославији, Авганистану, Ираку и многим другим местима широм света. А круна свега тога је прокси рат против Русије у Украјини», каже Владимир Кршљањин.
Српски дипломата истиче да је током овог рата владајућим круговима у Сједињеним Државама постало јасно да је настак таквог курса самоубилачки и штетан. Ово сазнање главни је разлог зашто су многи Американци подржали Доналда Трампа, чак и закулисни кругови, што је резултирало његовим повратком на власт. Управо је Трамп званично пременио политику Вашингтона који је навикао да доминира преко агресије, сматра Кршљанин.
«Дакле, сведоци смо великих промена у политици Сједињених Држава, у крајњој линији макар од времена Џона Кенедија, можда и од времена Рузвелта. Сједињене Државе су напустиле идеју започињања ратова и обојених револуција, односно промене режима у другим земљама. Међутим, ми не знамо колико ће ова политичка револуција бити успешна и дуготрајна. Ипак, формално, она се догодила у Сједињеним Државама, али не и у Западној Европи, јер су они били јединствен ентитет – и у погледу њихове политичке организације унутар НАТО-а, у војном смислу, наравно, и њихове владајуће олигархије. Другим речима, дошло је до промене у олигархији Сједињених Држава, али не и Западне Европе», објашњава наш саговорник.
Према Кршљанину, легитимитет влада у Великој Британији, Немачкој и Француској «толико је сумњив да би њихов останак на власти још две године био право чудо». Уколико се политички систем не промени, наглашава српски дипломата, Стармер, Мерц и Макрон немају шансе да дуго остану на власти.
«Наравно, они разумеју да би, ако би потпуно променили своју политику, још брже изгубили власт. И зато настављају да раде ствари које су бесмислене и против интереса свог народа. Међутим, видимо да сви ти ратови штетни по западноевропску привреду, али то још не можемо у потпуности да сагледамо, јер су економске резерве Европе прилично велике. Сви живе горе него пре две или три године, али не толико да би сви изашли на улице и захтевали превремене изборе, оставку владе и нешто слично томе. Дакле, ситуација је гора, али још не доводи до свенародног очаја. Али и то ће почети да мења. Вероватно ће бити потребна година дана да у Европи избију протести против такве бесмислене политике», сугерише Владимир Кришљанин.
Одговарајући на питање очувања европског јединства, Кршљанин указује на промену америчког курса. У својој Стратегији националне безбедности и у говорима америчких политичара већ се практично чује отворен став против Европске уније у њеног садашњег облика, а у корист јачања суверенитета националних држава. Кршљанин сматра да ове државе имају велику и славну традицију, док се Европска унија показала као обична конструкција са недовољним демократским садржајем који нема перспективе ако настави да следи пут који су некада дефинисале Сједињене Државе. Унија може опстати само као савез суверених држава са јаком економском сарадњом. Међутим, како Кршљанин наглашава, неопходан услов за било какве позитивне промене је брза смена актуелних руководстава у кључниим државама ЕУ које представљају Кир Стармер, Фридрих Мерц и Емануел Макрон.
Генерални секретар Комунистичке партие Чешке и Моравије Роман Блашко такође сматра да напетост међу државама ЕУ расте што се посебно примећује у државама Источне Европе — Словачкој, Мађарској, а у мањој мери и у Пољској.
«Проблем лежи у чињеници што руководство ЕУ тежи централизацији моћи. Оно верује да без ове централизације не могу да изграде војну привреду коју су већ увелико стварају. Међутим, овај приступ је непопуларан код многих земаља и њихових лидера, који су заинтересовани за потрошачко друштво, слободну привреду, диверсификовану набавку енергената. Они штите своје економске структуре и стратешку оријентацију — не желе скупу енергију, високе трошкове и сл», тврди Роман Блашко.
Штавише, како примећује наш саговорник, сва нашетост и противречности унутар саме Уније директно утичу на обичне људе. Трошкови живота постепено расту због пореза, раста ценар ренти и кирија, комуналних услуга и цене бензина. Инфлација расте, док реалне плате падају. Блашко тврди да би се Европа следеће године могла суочити са веома озбиљном енергетском и социјалном кризом.
«Ако, на пример, буде донета одлука о конфискацији руске имовине, онда ће се земље које се не слажу са тим – Мађарска, Словачка и вероватно Чешка – суочити са тешким избором. Може наступити моменат када ће рећи: «Ако желите да наше земље све ово плаћају, а ми се са тим не слажемо, онда ће на дневни ред доћи питање изласка из Европске уније». Тада ће све бити врло једноставно: ако несагласне земље не буду имале снаге да се одупру заједничким одлукама, онда излазак из ЕУ за њих постаје реална могућност», закључује Роман Блашко.
Извор: Правда
