Ове оцене наведене су у анексу закључака о политици проширења ЕУ, који би требало да буду усвојени на састанку европских лидера 18. и 19. децембра у Бриселу.

У документу се констатује и раст тензија и дубока поларизација у српском друштву, због чега се власти у Београду позивају да заштите основна права, смање политичке поделе и обезбеде услове за инклузиван дијалог, укључујући и цивилно друштво.

Поменути документ се може тумачити као разлог одлуке Вучића да не оде у Брисел. 

„Први пут у последњих 13 или 14 година ни ја, ни било ко други, нећемо отићи на ту међувладину конференцију. Нико неће представљати Републику Србију, тако да ће Западни Балкан бити без Републике Србије“, рекао је он за РТС.

А шта пише у документу?

Реформе стале, дела не прате речи

Савет ЕУ наводи да европске интеграције остају декларативни стратешки циљ Србије, али очекује да се то опредељење јасније види у конкретним политичким потезима.

Како се истиче, то подразумева снажну политичку вољу, доследно спровођење реформи и јасну, објективну и недвосмислену комуникацију о Европској унији.

Иако се констатује да је током претходне године дошло до значајног успоравања реформи, Савет бележи да је у последње време забележен одређени, али ограничен позитиван помак.

Подсећа се да је Србија отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, док су два привремено затворена, као и да је Европска комисија проценила да је земља технички спремна за отварање кластера 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.

Међутим, Савет наглашава да ће се питању отварања тог кластера вратити тек након „значајног даљег напретка“ у владавини права и дијалогу са Косовом, који ће, како се наводи, и даље одређивати укупни темпо преговора.

Протести, полиција и безбедност новинара

Осврћући се на масовне протесте након трагедије у Новом Саду, Савет ЕУ указује на потребу јачања слободе окупљања, заштите новинара и спровођења независне и темељне истраге навода о насиљу и прекомерној употреби силе.

Посебно се наглашава да Србија мора да смањи тензије и превазиђе дубоку друштвену поларизацију кроз инклузиван политички дијалог.

Медији и РЕМ: закони усвојени, проблеми остају

Иако поздравља усвајање амандмана на медијске законе, Савет са жаљењем констатује да је дошло до назадовања у слободи изражавања и истиче да је кључни проблем њихова примена у пракси.

Београд се позива да без одлагања заврши именовање чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије на транспарентан и инклузиван начин, како би РЕМ могао да функционише ефикасно.

У документу се наглашава и потреба борбе против дезинформација, укључујући и сузбијање анти-ЕУ наратива у медијима и јавној комуникацији.

Правосуђе без напретка, корупција и даље проблем

Савет ЕУ оцењује да Србија није остварила никакав напредак у реформи правосуђа, док је напредак у борби против корупције и организованог криминала оцењен као ограничен.

Земља се позива да убрза реформе и оствари конкретне резултате, нарочито у испуњавању прелазних мерила у поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права.

Избори, визе и држављанства

Поздравља се усвајање измена закона о јединственом бирачком списку, уз нагласак да је њихова примена од пресудне важности, посебно у погледу ревизије бирачког списка и спровођења препорука ОДИХР-а.

Савет је изразио забринутост и због давања српског држављанства руским држављанима по убрзаној процедури, оцењујући то као потенцијални безбедносни ризик за ЕУ, уз позив Србији да се усклади са визном политиком Уније.

Косово и Метохија

У закључцима се понавља пуна подршка дијалогу Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, уз оцену да напредак Србије ка чланству директно зависи од спровођења Споразума о путу ка нормализацији из 2023. године и његовог анекса.

Од Србије се очекује да започне испуњавање обавеза, укључујући признавање косовских докумената и симбола, као и да се уздржи од противљења чланству тзв. Косова у међународним организацијама.

Савет је поново оштро осудио насиље над грађанима, Кфором и медијима на северу Косова током 2023. године и позвао обе стране да се уздрже од провокација и запаљиве реторике.

Спољна политика и Русија

Иако бележи постепено повећање усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Савет наглашава да се од Београда очекује потпуно усклађивање, посебно када је реч о рестриктивним мерама према Русији и Белорусији.

Поздрављена је помоћ Србије Украјини и учешће у мисијама ЕУ, уз позив да се додатно појача сарадња у спречавању заобилажења санкција.

Извор: Нова