Споразум ће омогућити да се тражилац азила пошаље у земљу ван ЕУ која се сматра сигурном, чак и ако са том земљом нема никакву претходну везу, на пример у случају да постоји споразум или аранжман између те треће земље и државе чланице ЕУ. До сада је било неопходно да тражилац азила има блиску повезаност са том земљом, попут породичних веза или дужег ранијег боравка, подсећа немачка агенција.
На тај начин, тражиоци азила би могли бити депортовани у земље у којима никада нису боравили и са којима немају породичне, културне или друге везе. Ипак, за малолетнике без пратње остаје на снази изузетак који су затражиле државе ЕУ: постојање везе са земљом у коју се депортују и даље ће бити обавезан услов.
Договор још мора бити формално усвојен да би ступио на снагу, али се то углавном сматра формалношћу, јер су преговарачи већ постигли компромис, наводи ДПА.
Европски парламент је отворио пут за преговоре, пошто је десничарска већина гласала „за“. Највећи део подршке стигао је од посланика центра деснице и деснице.
Питање обавезе постојања личне или правне везе са трећом земљом већ је било тема прошле године током преговора о реформи Заједничког европског система азила (ЦЕАС).
На крају је одлучено да та веза остане обавезан услов, али да буде предмет преиспитивања након одређеног временског периода.
- Хиљаде миграната се даве у Средоземном мору или их злоупотребљавају кријумчари људи који на њиховој несрећи зарађују огромне суме - изјавио је дански министар за имиграцију Расмус Стоклунд.
- Кључно је да предузмемо мере како бисмо зауставили факторе привлачења који одржавају један нездрав и нехуман систем - пренела је ДПА.
Које су то "треће земље“
Тренутни предлог за листу "сигурних земаља порекла“ за читаву Европску унију укључује Египат, Бангладеш, Индију, Колумбију, Тунис, Мароко и Косово, као и земље кандидате за чланство у ЕУ – Албанију, Босну и Херцеговину, Грузију, Молдавију, Црну Гору, Северну Македонију, Србију и Турску, пише Независен.мк.
Критичари су указали на систематску репресију политичких дисидената у Египту, произвољна хапшења и репресију над политичком опозицијом у Тунису, државно насиље над етничким мањинама и присилне нестанке у Бангладешу, као и на насиље оружаних група, уз злоупотребе безбедносних снага, у Колумбији. Ипак, постизање сагласности о листи земаља које су, по свим стандардима, заиста безбедне, на нивоу целе ЕУ, било би бесмислено.
Супротно самом називу, листа сигурних земаља порекла не заснива се првенствено на безбедносним разлозима.
Уместо тога, таква листа "сигурних земаља“ има смисла само ако је безбедност тих земаља предмет оспоравања.
Неке државе – попут Колумбије и Бангладеша – вероватно су изабране због наглог пораста броја тражилаца азила из ових земаља у појединим државама ЕУ. Уврштавање северноафричких земаља на листу може такође одражавати покушај да се легитимишу недавни напори ЕУ да успостави сарадњу у контроли миграција.
Стављање свих земаља кандидата за ЕУ на листу може се тумачити као неопходан корак како би се спречило даље кретање становништва из тих држава у случају будућег чланства, али и да би се избегле дебате о њиховом уклапању у "простор слободе, безбедности и правде“.
Нова.рс
