Одмах је нагласио да је то један од разлога што нико – ни у Бриселу, ни у Берлину, ни у Паризу, ни у Лондону – не говорио послератној обнови Украјине.
Објаснио је: „Западна Европа би да затвори `прозор у Европу` који је у своје време отворио Петар Велики. Зато се са Запада инсистира да Украјина може имати оружане снаге са 800.000 `бајонета`. Украјина јој је потребна да држи друрги фронт. Да има армију која може Русији ударити с леђа. У Кијеву се нада да ће им то помоћи да поврате све изгубљене територије“.
Бондаренко наставља овако: „Рат ће се водити за контролу над Балтичким морем, за ускраћивање Русији приступа том мору. Ово су ми потврдили и извори у европској стручној заједници. Тамо нису за мир, већ само за прекид ватре. За замрзавање сукоба - са накнадним одмрзавањем. Европа се нада да ће одсецање Русије од Балтичког мора покренути одређене процесе унутар те земље и дестабилизовати ситуацију“.
Бондаренко је уверен, међутим, да су то „митови по којима Европа живи“:
- Зашто митови? Некада је на Западу било много совјетолога, али је сада премало „русолога“, а још нису баш упознати са стварима, па често праве грешке. Зато је евроатлантски регион приморан да посматра како се украјински пројекат, некада сматран стубом-ослонцем у борби против Русије, претвара у неконтролисан и токсичан механизам, који је способан да повуче надоле све који су укључени у његово вештачко одржавање.
Извор: Fakti.org
