Према званичном договору са Фондом, наредно усклађивање тарифа предвиђено је најкасније до 1. октобра 2026, док ће висина тог поскупљења бити утврђена, након детаљне финансијске анализе потреба енергетских предузећа која ће бити завршена у мају, пише у Изјави о економским политикама до 2027. године, коју је Влада Србије упутила Фонду, пише Недељник.
У материјалу се наглашава да планирано поскупљење у сваком случају неће бити ниже од инфлације измерене индексом потрошачких цена, плус један процентни поен.
Разлог за овакву одлуку лежи у потреби за дугорочном стабилизацијом сектора јер ММФ истиче да „редовно прилагођавање тарифа за домаћинства остаје од суштинског значаја за надокнаду трошкова и подршку финансијској одрживости државних енергетских предузећа, усред значајних инвестиционих потреба“.
Најављено је и да ће накнаде које Електродистрибуција и Електромрежа Србије плаћају ЕПС-у за губитке „такође бити кориговане најкасније до 1. октобра 2026. године, са 70 на 80 евра по мегават-часу (МWх)“.
Питање функционисања Нафтне индустрије Србије (НИС) постало је централна тема макроекономске стабилности земље, стоји у извештају Фонда, који НИС поново назива „макроекономски критичном“ компанијом.
Према проценама стручњака Фонда, обезбеђивање несметаног рада компаније НИС мора да буде главни приоритет за власти јер би евентуални неуспех у решавању овог питања могао скупо коштати државу.
Извештај предвиђа да би у случају озбиљнијих застоја у снабдевању фискални утицај, у зависности од тежине несташице горива, могао износити од један до два процента бруто домаћег производа (БДП).
Власти су саопштиле да интензивно раде на проналажењу трајног решења које би омогућило укидање санкција компанији НИС и наставак редовне прераде сирове нафте како би се избегло скупо ослањање на увоз готових деривата који су и до 25 процената скупљи од домаће производње.
Фонд је такође објавио рачуницу без додатних детаља или објашњења, која каже да би преузимање руског власништва у НИС-у од стране државе могло да кошта између 500 милиона и две милијарде евра, односно од 0,6 до 2,3 одсто БДП.
Посебно „критичан“ део извештаја односи се на област јавних финансија и проблем заосталих обавеза државе.
Укупни унутрашњи дугови су са 10,6 милијарди динара на крају прошле године порасли на 18,5 милијарди динара у септембру 2025. године.
Као главни узрок овог проблема наводи се пословање предузећа Путеви Србије код којег су подаци обухватили и заостале обавезе и нефактурисане обавезе према извођачима радова.
Фонд наводи да су дугови Путева Србије порасли услед „неовлашћених пројеката“, укључујући општинске радове на путевима ван мандата овог предузећа што је директно угрозило планирани пут ка смањењу дуговања.
Влада је обећала увођење строжих контрола и посебног радног тела које ће радити на решавању овог проблема од почетка 2026. године.
На крају, ММФ упозорава да се досадашња добра макроекономска пракса Србије тренутно налази под великим тестом због унутрашњих политичких кретања.
У извештају се наводи да „протести од новембра 2024. године који су вођени забринутошћу због корупције и владавине права и даље трају, што ствара притисак на власти“.
Фонд скреће пажњу на то да би политички притисци и изгледи за превремене изборе могли подстаћи популистичке политике и одложити структурне реформе.
Посебно се критикују мере као што су ограничења трговинских маржи, уз оцену да „такве интервенције не решавају основне структурне факторе високих цена и могу нарушити поверење у тржишну економију“.
ММФ закључује да би свако скретање са договорених реформских циљева могло угрозити стечену стабилност и поверење страних инвеститора у српску економију.
Бета
