Никола Селаковић је у петак, 28. новембра био позван на саслушање у ЈТОК, али се није појавио. Уместо да разлог недоласка достави Тужилаштву, он је исте вечери отишао на телевизију „Информер“ и рекао да је имао „преча посла“.
ЈТОК је након тога, у уторак, издало наредбу МУП СБПОК да Селаковића доведу на саслушање јер није оправдао свој изостанак са саслушања, а онда је почео његов „лутајући циркус“. Прво долазак у зграду Тужилаштва без позива и после радног времена тужилаца, где пред камерама „Пинка“ и „Информера“ обезбеђењу суда говори да је дошао код „оног блокадера Ненадића“ (прим.аут. јавни тужилац Младен Ненадић), а онда је у среду ујутру отишао поново у ЈТОК и преузео позив за саслушање, вероватно да га не би доводила полиција.
Да ли Селаковића штити имунитет?
И у овом случају, покушаји да се испоштује макар процедура опет могу довести до одлуке која ће пасти на продужену руку председника Србије Александра Вучића, Владу Републике Србије.
Адвокат Небојша Тешић за портал Нова каже да министар културе сада може да се позове на имунитет, али да и ЈТОК у том случају може да реагује и затражи укидање имунитета.
„Никола Селаковић у овом случају може да се позове на имунитет, али и ЈТОК може да реагује на такву његову одлуку и да пошаље захтев за укидање истог. О томе накнадно, гласањем, одлучује Влада. Уколико они изгласају укидање имунитета, поступак се у односу на њега даље одвија регуларно, али уколико не изгласају, случај се у односу на њега обуставља, односно поступа се као кад је неко, рецимо, у бекству. Он није у потпуности заштићен и није „изнад закона“, али му имунитет даје додатну процедуралну заштиту“, рекао је адвокат Тешић за портал Нова.
Може ли, ипак, да одговара?
Према речима адвоката, ако Влада не изгласа укидање имунитета, Тужилаштво може да покрене поступак против њега поново, по престанку или истеку мандата.
„Поступак у односу на њега ЈТОК може поново да покрене оног тренутка када му мандат престане из било код разлога или Влада изгласа укидање имунитета“, каже адвокат и додаје да ЈТОК може да предложи притвор у односу на Селаковића и пре саслушања, односно у случају да привођење „не успе“, да осумњичени није пронађен на адреси, налази се у иностранству, што у овом случају неће бити потребно јер је он позив преузео и предухитрио привођање.
Колика казна му прети?
Министар Селаковић осумњичен је да је у случају „Генералштаб“ злоупотребио службени положај, а уколико се то и докаже могао би да буде осуђен на затворску казну у трајању од шест месеци до пет година.
„Злоупотреба службеног положаја значи када неко на функцији, у овом случају министар Никола Селаковић, користи свој положај да себи или другима прибави неку корист или да некоме нанесе штету. Кад је у питању случај „Генералштаб“, испашта културна баштина, историја, Србија, а ко профитира тек треба да се докаже. Злоупотреба службеног положаја је кривично дело за које закон предвиђа затворску казну од шест месеци до пет година“, рекао је адвокат Тешић.
Која је његова улога у афери „Генералштаб“?
Афера „Генералштаб“ откривена је пре неколико месеци када је приведен Горан Васић, в.д. директор Републичког завода за заштиту споменика културе. Васић је у Тужилаштву признао да је фалсификовао документа због чега је са зграде Генералштаба скинута заштита, односно избрисан је из Регистра културних добара. Зграда Генералштаба је потом продата.
Сем Васића и Селаковића, у случају афере „Генералштаб“ осумњичени су Александар Ивановић, в.д.директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Славица Јелача, иначе секретарка Министарства културе.
Управо Ивановић је приликом сведочења у ЈТОК-у говорио о Селаковићу.
Како је БИРН раније открио, он је пред Тужилаштво, описао како је министар културе Селаковић више пута од њега захтевао да достави „предлог“ за укидање заштите са Генералштаба, иако за такав документ није имао овлашћења. Ивановић је навео да је одбијао такав захтев, али и да је на крају попустио под министровим притиском, те да не мисли да је починио било какво кривично дело.
Додао је да му је Селаковић „четири пута тражио” да документ понесе назив „предлог”, а да је Славица Јелача, секретар у Министарству културе, која је такође била присутна на састанку, то тражила још два пута.
„Ја сам то предложио да направимо у форми мишљења стручног, зато што ја као директор, односно вршилац дужности директора београдског Завода немам никаква овлашћења, нити могу да произведем било какво правно дејство у смислу процедура или поступка брисања својстава културних добара. Међутим, он је на велико инсистирање захтевао да то баш буде у форми речи ‘предлог’, иако сам текст по себи није ни концепт, већ један кроки нечега што апсолутно нисам знао чему би могао да послужи”, рекао је Ивановић о предлогу одлуке који је доставио Министарству културе, навео је БИРН раније.
Убеђивао је министра Селаковића да би тај документ требало да има форму “мишљења”, а не предлога, али Селаковић је био неумољив.
„Међутим, знате, нисам хтео, те сам се, именован сам тек, то је месец дана било од именовања, знате, ако смем да кажем народски – министарска се не одбија. Зашто сам то урадио – зато што сам знао да тиме не почињавам кривично дело и да то нема правно дејство”, рекао је Ивановић у Тужилаштву, открио је БИРН.
Шта је „скраћени поступак“ у случају „Генералштаб“?
У случају „Генералштаб“ ЈТОК води скраћени поступак. Због тога се не спроводи истрага нити се доноси наредба о њој, већ се само спроводе доказне радње.
„Овакав ‘скраћени’ поступак се примењује за кривична дела за која је предвиђена казна затвора до осам година. Постоји како би се направила разлика између лакших и тежих кривичних дела, не спроводи се истрага, не доноси се наредба о спровођењу истраге, већ се изводе доказне радње. Подиже се оптужни предлог, а не оптужница“, објаснио је Тешић за наш наш портал.
Како је рекао, пре подношења оптужног предлога притвор може трајати 30 дана, осим ако је прописана казна затвора дужа од пет год, онда се може продужити за још 30 дана, ако је потребно да се изведу још неке доказне радње.
„Окривљени у овом поступку не мора имати браниоца за кривична дела за која је запрећена казна до осам година. Тако да, ако дође на претрес или на саслушање без браниоца, он може бити саслушан и може му се судити, с обзиром на то да у самом позиву за скрацени поступак пише да окривљени има право да ангажује браниоца, али ако то не учини одржаће се претрес или ће се обавити саслушање“, каже адвокат и додаје да ако је окривљени у притвору, онда ипак мора имати браниоца без обзира која казна је запрећена.
Селаковић је, иако не мора, ангажовао адвоката са којим је данас отишао по позив у тужилаштво, Владимира Ђукановића, иначе истакнутог функционера Српске напредне странке (СНС).
Nova.rs
