Према наводима листа, у понедељак је одржан телефонски разговор у којем су, поред Макрона, учествовали немачки канцелар Фридрих Мерц, генерални секретар НАТО-а Марк Руте, фински председник Александер Стуб, украјински председник Владимир Зеленски и више европских званичника. Главна тема било је нацрт оквира мировних преговора које Сједињене Државе паралелно воде са Кијевом и Москвом.
– Постоји могућност да ће САД издати Украјину по питању територија, без јасно дефинисаних безбедносних гаранција – упозорио је Макрон, према писању „Шпигла“, додајући да за Зеленског постоји „велика опасност“, преноси бриселски „Политико“.
Јелисејска палата није одговорила на захтев „Политика“ за коментар. За „Шпигел“ су, међутим, навели да председник Француске „није употребио те речи“.
Канцелар Мерц је, како се наводи у транскрипту, поручио Зеленском да у наредним данима мора бити „изузетно опрезан“.
– Они се играју и са вама и са нама – рекао је он, мислећи на америчке изасланике Стива Виткофа и Џереда Кушнера, зета председника САД Доналда Трампа, који су дан раније у Москви водили разговор са руским председником Владимиром Путином.
Портпарол немачког канцелара, Штефан Корнелијус, изјавио је за „Политико“ да из принципа не коментарише садржај поверљивих разговора.
Према транскрипту, фински председник Стуб подржао је Мерца.
– Не можемо да оставимо Украјину и Владимира саме са тим људима – поручио је Стуб, алудирајући на америчке посреднике, а његов став подржао је и Руте, нагласивши да је заштита Зеленског приоритет.
НАТО је такође одбио да коментарише објављени транскрипт.
Русија не попушта у захтевима
Разговор европских лидера уследио је након што је администрација Доналда Трампа представила мировни план у 28 тачака, који су, према наводима, израдили руски изасланик Кирил Дмитријев, Виткоф и Кушнер. Тај документ су Украјина и европски савезници одбацили као превише наклоњен Москви, што је покренуло додатне преговоре у Женеви.
Резултат накнадних разговора био је ревидирани план од 19 тачака, који Русија још није прихватила. Москва, како наводи „Политико“, остаје при својим максималистичким захтевима – да Кијев преда значајне делове неокупиране источне територије, ограничи величину своје војске и распише нове изборе.
Извор: Политика
