Мићић истиче да ће већина послова какве данас познајемо нестати или бити радикално трансформисана. Људи ће ући у „еру смисла“, где рад више неће бити егзистенцијална нужда. Кључ је у промени економског система који мора омогућити грађанима приход чак и без традиционалног запослења. Као потенцијално решење види негативни порез на приход.
Он указује да највећа препрека није технологија – већ људска природа. Краткорочно размишљање, страх од промена, негативни биас, популизам и дезинформације коче друштва у доношењу исправних одлука. Ипак, примери Естоније, Сингапура и Норвешке показују да се напредак може постићи уз стратегију, дугорочно планирање и јасно лидерство.
Мићић сматра да ће вештачка интелигенција у наредним годинама радикално убрзати медицину, енергију, образовање и науку. Истовремено упозорава пред претњама технофеудализма и злоупотребе алгоритама, али остаје уверен да ће позитивне примене надмашити негативне. Будућност је, каже, у рукама оних који умеју да мисле дугорочно. „На нама је да бирамо између страха и радости према будућности. Само једна од те две емоције води напред.“
