Властодршци у Србији, предвођени Вучићем, тврде да целу акцију блокада координирају стране службе, те да је “паљење региона” потврда такве тврдње. Подршка блокадама и осуда “Вучићевог режима” долази из Хрватске, БиХ, као и са Косова, и то од стране најострашћенијих непријатеља српског народа и Србије као што је Аљбин Курти или министар одбране БиХ Зукан Хелез. Сада је подршка студентима дошла и од стране посланика Европског парламента и то опет од стране оних струја које традиционално заузимају антисрпске позиције по свим актуелним политичким питањима на Западном Балкану.
Све ово производи једно уверење међу грађанима да би актуелни државни врх могао бити у праву са тврдњама о “оркестрацији” удара на Србију и све активнијој умешаности страних обавештајних служби у текућа дешавања у вези студентских блокада.
Србија не ћути пред оваквим иступима спољних политичких фактора. Вулин је тако данас реаговао на “позив на дијалог” Марте Кос, европске званичнице, истовремено шаљући поруку целој Европској Унији, као и региону.
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин одговорио је на позив на "дијалог" комесарке за проширење ЕУ Марте Кос, подсећајући Брисел да Београд намерава да своје проблеме реши самостално, пренели су медији.
Косова је недавно позвала на "инклузивни дијалог свих заинтересованих", да би се постигао консензус око реформи неопходних, како је рекла, за европску будућност Србије.
"Комесарка сигурно зна да Србија није колонија и да ће своје проблеме решавати сама, без ЕУ и без прелазне владе", изјавио је Вулин.
Шта пише Н1 о дебати Европског парламента?
У дебати која је одржана у ЕУ парламенту у Стразбуру на захтев Социјалдемократа, већина посланика подржала је протесте. Марта Кос, европска комесарка за суседство и проширење изјавила је да учешће грађана игра важну улогу у развоју демократског друштва, наводи Н1.
„Као што сам подвукла у свом отвореном писму које је објављено прошле недеље као одговор на бројна писма која је комисија добила, фундаменталне вредности су у сржи нашег заједничког европског пројекта који Европска унија од свих земаља очекује да присвоје и поштују. Ово укључује право на окупљање које треба да се изражава мирно у складу са законом, насиље не сме да буде дозвољено и полиција треба да обезбеђује безбедност демонстраната“, рекла је она.
Истакла је да Комисија изражава забринутост због инцидената према демонстрантима и захтева потпуну истрагу ових напада.
„Језик који потпирује насиље не сме да буде решење и изразили смо забринутост властима због односа према активистима из земаља Европске уније и кандидата који су били задржани, а потом им је наложено да напусте Србију јер су наводно представљали безбедносну претњу. Изразили смо забринутост због извештаја о приступу подацима грађана и објављивању тих података, то није дозвољено и треба да буде истражено. Даље, ширење дезинформација, насилна политика, изражавање према Европској унији и нашим грађанима и према представницима Европског парламента и Европске делегације која води разговоре између политичара и цивилног друштва, нема места у Европској интеграцији. У овим условима је важно да су услови за инклузивни дијалог у коме треба да учествују све важне институције, укључујући професоре и чланове друштвене заједнице, да се постигне консензус о реформама за будућност Србије. То треба да ојача европско друштво и консолидује српску будућност у Европској унији„, рекла је Кос.
Према њеним речима, приоритет Европске комисије остаје напредак Србије на путу ка Европској унији и њено чланство у Европској унији. Међутим, како каже, пут ка чланству подразумева реформе које се налазе у европским вредностима, а не само у законодавству, већ и у пракси, истиче Н1.
„Оно што је важно је да српски пут ка Европској унији нуди решења за многа питања која се налазе у захтевима демонстраната у Србији. Реформе које желимо да видимо током придруживања треба да ојачају борбу против корупције, да обезбеде независност судства, одговорност институција у јавним набавкама, потом плурализам у медијима и побољшање изборних услова. Тиме треба да се обезбеди окружење за друштвени сектор. То и наглашавамо у извештају о напретку Србије ка чланству. Уколико се реформе добро имплементирају, оне ће имати трансформативни карактер и биће добре за грађане Србије и приближиће земљу чланству у Европској унији. Власти у Србији су се обавезале на ове реформе и радујемо се уколико се оне буду имплементирале. Ми тражимо и усклађивање са спољном политиком Европске уније и ми тражимо да све будуће чланице стану уз нас“, истакла је Марта Кос.
Представник Европске народне партије (ЕПП) Давор Иво Штир, уз захтев властима у Србији да поврате поверење у институције, инсистира да је неопходан дијалог свих страна.
“Мере које граде поверење су од кључне важности за дијалог. Сви морају дати свој допринос дијалогу, који ће довести до плуралистичког и слободног друштва, слободних медија, и независног правосуђа, где ће се поштовати владавина права, као једана од кључних услова за евроинтеграције,“ рекао је Штир, пише Н1.
Он се, радује Србији, али, како је рекао, „европској Србији“.
“Радујемо се европској Србији која ће помирити сама са собом и са својим суседима. Ми морамо датинаш допринос остварењу тог циља, али на Србији је да одлучи како ће да обликује своју будућност,“ рекао је он, додајући да ће имати подршку ЕУ парламента, ако буде пригрлила ЕУ вредности.
Међутим, његов колега из ХДЗ и ЕПП Томислав Сокол каже да Србија јесте аутократска држава, али да Вучић није њен једини проблем.
„Србија никада није прихватила одговорност за сопствене промашаје из прошлости. Тек када сви слојеви српског друштва схвате да од неке балканске хегемоније нема ништа и да је улога регионалне силе обична илузија, онда ћемо говорити о озбиљној европској перспективи за Србију,“ рекао је Сокол на седници.
И Социјалдемократе указују на политичку кризу у Србији, али је известилац ЕУ Парламента за Србију Тонино Пицула пружио подршку студентским протестима, истичући да је трагедија у Новом Саду водила ка многим протестима који су се проширили по целој Србији.
„Ово је политичка криза и политичка криза захтева политичко решење. Та решења не могу да буду ни неутемељене оптужбе за спољно мешање ни протеривања грађана Европске уније. Уколико има промена, увек морају да се обаве у складу са принципима ОЕБС-а. Извештај комисије показује проблеме, али има европских лидера који су ту да похвале напредак. Ако кредибилном политиком проширења желимо нове чланице, треба да више европских средстава преусмеримо у јачање демократских институција и правосуђа. ЕУ одавно није само заједничко тржиште, него и заједница демократских вредности“, поручио је Пицула.
„Млади људи покретачка снага Србије“
Један европосланик је навео да је ситуација у Србији резултат година неизвесности.
„Они иду ка Европској Унији, али дела говоре друго. Ови протести су водили ка оставци премијера после кризе у Новом Саду. Србија је стратешко место на Балкану и морају да изводе реформе и да убрзају свој приступ ка Европској Унији, а не да га успоравају. Питање је шта ми желимо са Србијом. Да ли желимо да убрзамо њихово чланство у Европској Унији. Уколико смо донели одлуку, онда морамо да схватимо да ће Београд имати ближе односе са Кином и Европском унијом. Политика захтева избор без обзира да радимо са Србијом на кредибилном чланству у Европској унији и да радимо са њима да нам буду савезници у нашим најважнијим питањима“.
Ирена Јовева рекла је да су млади људи покретачка снага Србије уназад неколико месеци и да нису сами на том путу.
„Река људи која је све већа, која постаје све одлучнија, то су улице Србије данас, то је Србија данас која више неће бити утишана, осим оних 15 минута тишине. Сада су на улици и млади и стари и уметници и професори, радници, ветерани, фармери и многи други, сви су уједињени у жељи за променом система који је испуњен корупцијом и непотизмом. Они одбацују да буду део тог система“, рекла је она.
Она се на крају обратила и на српском језику поручивши студентима „зато немојте одустати јер добро побеђује зло, јер народ који тражи правду не може бити поражен“, наводи Н1.
Матеј Тонин изјавио је да су сви видели моћ и одлучност младих људи у Србији, који, како је истакао, не захтевају да буду на власти, већ захтевају другачију будућност и европску Србију.
„Српски студенти су глас, наде и свести целог Балкана. Ауторитарне тенденције које су засноване на корупцији и злоупотреби власти нису само проблем у Србији. То је тренд који се дешава у целој регији. Политичари са ауторитарним тенденцијама покушавају да помогну једни другима. Корупција убија је порука српске младости. Корупција убија заиста. Корупција убија креативну моћ друштва. Корупција убија владавину права. Европске вредности и демократија нису нешто што је дато заувек. Не чак ни у земљама чланицама Европске уније. Градоначелник Љубљане Јанковић је писао отворено писмо председнику Вучићу и понудио његову безусловну подршку. То је порука која је потпуно погрешна у овом датом тренутку и можемо да је прочитамо као негирање проблема који се сада дешавају у Србији“, рекао је он.
Додао је и да је Србији потребна Европска будућност и да је обавеза Европског парламента да помогне Србији на њеном путу ка Европској унији, пише Н1.
Посланици Либерала и Левице послали су сличне поруке, док је посланик Зелених Гордан Босанац затражио од ЕУ Комсије да престане да подржава „аутократу Вучића“. Његов колега Владимир Пребилич тражи од Европе да не ћути.
„Европа не сме ћутати. Није сада време да се ћути, већ да се властима у Србији упути апел да учврсте демократске темеље, јер српски народ заслузује ЕУ будућност. Једина ствар која недостаје су конктретна дела српских власти,“ поручио је Пребилич.
Посланици конзервативаца из групације Европски конзервативци и реформисти указали су да ЕУ не сме да изгуби Србију и гурне је потпуно у руке Кине и Русије.
Једино су представници политичке групације Патриоте за Европу, уз ограду да свако има право да протестује, ипак критиковали протесте.
Посланица Фисдеса у ЕУ Парламенту Анамарија Вичек истакла је да је стабилност земље кандидата у најважнијем интересу Европске Уније, те да је зато важно да се фокусирају на ситуацију у Србији.
„Недељама већ видимо демонстрације на улицама и оне су почеле трагичним падом надстрешнице у Новом Саду. У међувремену, политичари су прихватили свој део одговорности и упркос свим оставкама, демонстрације се настављају и све више група учествује у њима. Образовне институције су затвориле врата. Људи не иду на посао. Има људи који пате због тога. То су ђаци и студенти и они имају право на образовање. Јер је њихово право на образовање сада угрожено јер не могу да иду у школу за то време. Тешко је објективно говорити о ситуацији јер наравно људи имају право на демонстрације, али морамо да обезбедимо да политичка дебата се не одржава на улицама већ у парламенту“, рекла је она.
ИЗ ЕУ Савета и Пољског председавања ЕУ, као и из ЕУ Комсијие поручују да настављају да прате ситуацију и указују да је даље испуњавање реформи у оквиру процеса евроинтеграција пут ка испуњавању захтева студената.
Седници ЕУ Парламента присуствовало је и више посланика Парламента Србије, који су дебату пратили са галерије, пише Н1.
Извор: Правда / Н1
