Претходна година оборила је све досадашње рекорде - била је убедљиво најтоплија у историји мерења у Србији. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, просечна годишња температура износила је чак 13,3 степена, што је готово за цео степен више у односу на претходни рекорд из 2023. године. Климатолози упозоравају да је ово тек почетак и да нас у годинама које долазе очекују још озбиљније последице. И док цео свет осећа последице глобалног загревања, подаци показују да се Србија загрева брже од просека - код нас је температура порасла за скоро 2 степена, што значи да климатске промене у нашем региону стижу убрзаним темпом. Шта је узрок томе?

У суседној Мађарској предвидели 46-47 степени у 21. веку

Из суседне Мађарске су климатолози поручили да "климатске промене више нису само далека претња, већ се осећају њени стварни ефекти и да метеоролози предвиђају да ће током лета у овом веку бити до 46-47 степени Целзијуса".

Такође, наши стручњаци за климу су приликом обарања температурних рекорда прошле и претпрошле године објаснили да у Србији због њеног географског положаја постоји "дугорочни тренд пораста температуре и привремено пробијање, што не значи да смо све ближе трајном пробијању, већ смо од тога само пар деценија. Остало нам је још 20 до 30 година да реагујемо на прави начин и вероватно да још мање времена имамо да останемо испод границе од 1,5 степени, с обзиром на то да већ бележимо аномалије веће од 2 степена".

Од чега зависи да ли ће бити 42 или 50 степени

Професорка Пољопривредног факултета др Ана Вуковић Вимић, је изјавила да ће температура ваздуха у урбаним срединама у Србији прелазити средином овог века 42 степена при влажности од 50 одсто, а чак и 50 степени при влажности од 20 одсто.

"Толико ће порасти температура до средине века да ће се, у две до три године по деценији, јављати такозвани 'smrtonosni' топлотни таласи", изјавила је Вуковић Вимић крајем 2024. на округлом столу "Критична питања Републике Србије у условима климатских промена", одржаном у Српској академији наука и уметности.

Зашто се брже загревамо од остатка света

Према њеним речима, по различитим сценаријима, са великом вероватноћом, се зна да ће средином века у Србији пораст средње температуре "превазићи три степена Целзијуса, а крајем века скоро шест степени" у односу на раздобље 1961 – 1990. годину.

"Србија се брже загрева од глобалног просека и брже ће се загревати, јер је на северној хемисфери, на копненим површинама. Од 2011. до 2020. године свет се загрејао за 1,1 степен у односу на преиндустријски период, док је загревање у Србији било 1,8 степени Целзијуса. Најбрже се загрева летња сезона. Загревање је 2,4 степена Целзијуса", рекла је проф. др Ана Вуковић Вимић.

Додала је да се очекује да средином века Србија сваке године има проблеме са сушом. У периоду 1961-1990. била је просечно једна суша у деценији, док је од 2011. до 2020.године било пет година са сушом, а до средине века очекује се сваке године суша.

"Земља промењене климе" и топлотни таласи

Она је на сајту "Клима 101" објавила да је Србија, једна од "глобалних врућих тачака", земља промењене климе.

"Топлотни таласи нису ограничени само на вреле делове године - они се мере у односу на вредности дневних максималних температура карактеристичних за тај период године. Примера ради, и температура испод 20 степени Целзијуса може бити део топлотног таласа - ако се догоди у јануару. Али они јесу посебно значајни лети, и то посебно у урбаним срединама".

Поручила је да је посебно изражен феномен топлотног острва, односно, чињенице да температура ваздуха на градским улицама може бити знатно виша него у парковима или шумама, због мање количине зеленила и начина загревања бетона и асфалта у односу на природна земљишта.

"Измерене вредности кажу да су температуре ваздуха у градским језгрима просечно за око 2 степена више, али када су ведри дани и јако загревање могу бити чак и до 10 степена Целзијуса више него на званичним мерним станицама, које се постављају на посебно одабраним локалитетима управо тако да "заобиђу" овакве локалне варијације", каже Вуковић Вимић.

Рањивост на климатске промене

"Клима101" је објавио и да је Србија неславни шампион Европе у рањивости на климатске промене.

"Није ствар само у нашем географском положају, већ и у лошим политикама које нас пуно коштају", написао је Урош Давидовић, метеоролог и докторанд на Економском факултету у Београду.

Он додаје да је Србија прва у Европи по рањивости на климатске промене и "за неславно прво место знамо на основу анализе компоненте ГАИН индекса која се назива рањивошћу, а иначе, ГАИН индекс је један од најприхваћенијих показатеља прилагођености држава на климатске промене".

Висок ниво рањивости значи да важни привредни сектори, попут пољопривреде, водопривреде или енергетике нису у складу са тренутним и будућим стањем климе.

Добитна комбинација за екстремне температуре

Метеоролог Иван Ристић каже да је за све учесталије топлотне таласе и високе температуре у Србији, осим њеног географског положаја, главни кривац” комбинација одређеног циклона и антициклона.

"Балкан, тако и наша земља, је рекордер када је загревање у питање. Када се деси комбинација Исландског циклона и Афричког антициклона имамо у Србији веома топао ваздух и када стане између Алпа и Карпата нама је по два месеца врело. Имамо и доста топлотних купола, а њихова појава је везана за Афрички антициклон. Оне нам доносе дуге периоде тропских температура, преко 30 степени, с тим што код нас буде и преко 35 до 40 степени", каже Иван Ристић.

Напомиње да је срећа у несрећи, што ипак немамо толико екстремне врућине да температура од преко 40 степени буде забележена више дана, али су и температуре од 35 до 40 степени јако незгодне. То је температура близу и преко температуре нашег тела зато чим температура пређе 30 степени имамо проблема са хлађењем и морамо да се сналазимо да би се заштитили.

Географски положај и топлотне куполе

Афрички антициклон, који доноси и топлотне куполе, је доста чест.

"Имамо 3-4-5 налета Афричког антициколона и топлотна купола може да се задржи месец до два, као што је било 2024. године. Десило се да смо баш ми први на удару тога. Ваздух из Сахаре увек иде прво на нас, као и песак. Такав систем дуго траје и тешко га је нарушити. За то је одговаран наш географски положај. Ми смо између Алпа и Карпата и утиче близина Африке. Врео ваздух у року од само дан или два може лако да стигне до нас", каже Ристић.

Шта се дешава зими

Зими имамо супротан афекат и хладан ваздух не може лако да дође до нас, већ мора да налази "отворе" где може да прође, а то су "бечка врата", једини улаз хладног ваздуха према нама. Ако хладан ваздух не оде према "бечким вратима" не можемо да осетимо његов продор.

"Зими Карпати спречавају директан продор хладног арктичког ваздуха. Да није Карпата имали бисмо климу као Пољска или би били као Америка и зиме би нам биле много оштрије. Географски положај много погодује што смо постали рекордери у загревању", закључује Ристић.

Извор: Мондо