Нашу земљу је представљао шеф српске дипломатије Марко Ђурић и он је у три минута, колико су појединачно министри имали времена за дискусију, изнео став наше земље.
"Србија je на састанку Комитета министара Савета Европе принципијелно подржала територијални интегритет и суверенитет Украјине, али се истовремено оградила од неких других одлука у складу са својим интересима. Србија се оградила од одлука које се тичу оснивања трибунала и судова по питању ситуације у Украјини. Србија је подржала стратешке циљеве Савета Европе када је реч о глобалним темама", рекао је Ђурић новинарима.
Према његовим речима, "придржавамо се принципа територијалног интегритета и Повеље УН, држимо до демократских вредности и не мешамо се у унутрашње послове других држава".
Комитет министара Савета Европе данас је "потврдио своју чврсту подршку Украјини покретањем процеса оснивања тзв. специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине", наводи се у саопштењу Савета Европе.
"Државе чланице су одлучиле да оснују специјални трибунал у оквиру Савета Европе. Сада је на њима да спроведу у дело политичку вољу коју су изразиле. Такође мора бити обезбеђено финансирање трибунала. Пут пред нама је правда – и она мора да превлада“, рекао је генерални секретар Ален Берсе.
Министри су, пише у саопштењу Савета Европе, поздравили текуће напоре да се постигне споразум о оснивању комисије за захтеве за Украјину, могуће под покровитељством Савета Европе и поново "потврдили своју одлучност да обезбеде повратак украјинске деце коју је Русија незаконито депортовала или присилно пребацила".
У материјалима за седницу, које су учесници добили, се подсећа на самит одржан у Рејкјавику 16. и 17. маја 2023. године, где се "осуђује Русија", "поздравља именовање специјалног изасланика генералног секретара за ситуацију деце у Украјини", а изразили су "дубоку забринутост због ситуације украјинских цивила које држи у заробљеништву Руска Федерација"…
На седници Комитета министара, како је РТ Балкан раније најавио, није се нашла тачка о пријему лажне државе Косово у ову организацију.
Међународни кривични трибунал у Хагу је раније расписао налоге за хапшење руских функционера због наводних злочина у Украјини и наводне "депортације" украјинске деце, али је Москва неколико пута рекла да овај суд не признаје. Суд у Хагу издао је налог за хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина, који је оптужен за наводне ратне злочине у Украјини. Москва је више пута оповргла оптужбе да су њене снаге починиле злочине током трајања Специјалне војне операције.
Србија је на својој кожи осетила оснивање тзв. специјалог суда "правде". Хашки трибунал је основан како би истражио злочине у ратовима у бившој Југославији, а када је спуштена завеса на суд испоставило се да су Срби осуђени на 1.347 година затвора, а за злочине над Србима досуђено је тек 64 година робије.
Извор: РТ Балкан
