Други видови вршења притиска
Вршење притиска протестима се наставља, овај пут испред Палате правде у Београду и судова у Новом Саду и Нишу, где окупљени траже хитно пуштање на слободу активистима студентске организације СТАВ и члановима Покрета слободних грађана. Полицијски кордон је разбио блокаду у Нишу, а у Новом Саду је око блокаде присутан велики број жандармерије и коришћен је бибер спреј. Значај притиска на институције, када је у питању студентска кампања се не огледа искључиво у њиховој блокади.
протест испред ПУ Ниш због хапшење војног ветерана Фото:БЕТАПХОТО/САСА ДЈОРДЈЕВИЦ
Проблем бирачког списка се гледа као један од значајних потешкоћа у одржавању фер и поштених избора. Наиме, овај проблем је ушао у жижу јавности када је била организована такозвана миграција бирача из Републике Српске, на парламентарним изборима у децембру 2023. године. Самим тиме, студенти су кренули у кампању “чишћења бирачког списка”, односно позвали су грађане и показују им начине како да провере да ли су и ко је уписан у бирачки списак, као и коме да пријаве неправилности у самом списку. Студенти Факултета техничких наука у Новом саду су на свом Икс профилу објавили линк за верификацију бираког списка, али су и навели да „ако живите у малој МЗ вероватно се сви поименце знате, на неко папирче забележите ако је нешто сумњиво“. Студенти су такође поручили да ”покојници обично немају право гласа”.
Међутим, поред притиска студената на унутрашњем плану, постаје све уочљивииј и онај на спољном плану. Конкретно, за то се постарала резолуција Европског парламента о напретку Србије ка евроинтеграцијама, као и оштре изјаве Европске комесарке за проширење Марте Кос, која је рекла да Србија “није испунила своје обавезе које је обећала”. Наравно, ту су доста помогли и студенти, који су трчали до Брисела, где је дом многих европских институција, као и возили бицикле до Стразбура, тачније до Европског суда за људска права. У Бриселу и у Стразбуру, студенти су били дочекали европарламентарци.
Неуобичајене методе у хипотетичкој ситуацији
Са друге стране, професор Факултета политичких наука у Београду Зоран Стојиљковић упозорава да је предуслов целе ове кампање да ванредни парламентарни избори буду расписани што пре. Да власти пролонгирају такву одлуку индикативне су речи председника Србије Александра Вучића, који је рекао да ће избори бити ускоро, не приближавајући нам када би то тачно могло бити. Самим тиме, према Стојиљковићу, постоји доста варијабли, али студенти раде оно што могу.
“У таквој ситуацији, која је у великој мери хипотетичка, ви можете ићи само на кампању подршке која је наслоњена пре свега и на блокаде, али још више на те маршеве које су имали, шпартајући по Србији снагом тог личног утицаја и примера борбе за демократију и владавину права, чиме је тај протест у великој мери прерастао у неку врсту народног покрета и бунта”, каже Стојиљковић.
Чињеница да је ова потенцијална листа дошла од стране студената, а не од формалне опозиције, самим тиме чини ову предизборну кампања, ако се може тако назвати у овом тренутку, врло неуобичајеном. Стојиљковић објашњава да студенти користе “теренске” методе, уместо уобичајених медијских, повезујући их са кампањом “од врата до врата” и да тако треба схватити овај низ акција које се планирају крајем маја и почетком јуна. Јер је захтев за ванредне парламентарне изборе дошао након шест месеци блокаде факултета и школа.
Како избећи парализу
Самим тиме, наш саговорник додаје да се у једном тренутку морало прећи на “нови облик борбе”. Објашњава да је то неопходно јер власт константо пролонгира решења и “купује време”. Стојиљковић напомиње да просветни радници и универзитети не могу да носе све време овај терет, те је морала да пређе подршка са студентског покрета на “општенародни” покрет.
“Негде ћете морати нормализовати стање на овај или онај начин и избећи парализу. То ћемо урадити тиме што ће се рецимо уписати нови студенти на универзитет. Самим тиме ће се нешто, неко решење наћи да се ти ефекти саможртвовања смање. У том смислу ви требате да нађете и неку нову врсту активитета и нове форме од којих су практично са кретањем у ове маршеве и тражење да они који вас подржавају и сами нешто ураде. Самим тиме су направили искорак ка општенародном покрету“, предочава наш саговорник.
Притисак Запада је у последњих шест месеци постао све видљивији, како због спољнополитичких питања, које су кулминирале Вучићевим одласком у Москву, тако и због унутрашњих питања, односно због апела студената и опозиције на стање у држави и изборне услове. Самим тиме, Стојиљковић објашњава да се контрола изборног процеса са Запада може урадити тако што ће се поред “бодовања” предности и мана изборних конкурената у тај процес укључити и чињенице које помажу да се види шира слика, попут контроле над ресурсима, подршка грађана, али и спољна вето подршка. Међутим, према Стојиљковићу, постоје две стране ове приче.
“Са једне стране све јасније и гласније критикујете ниво владавине права, корупцију, недемократске и нефер изборне услове, а са друге стране се полази од базичних интереса који су, ајде да кажемо на безбедесној равни конфронтација унутар Европе и онога што су опипљиви материјални интереси користи”, закључује Стојиљковић.
Извор: Нова.рс
