Деценијама, косовскомитровачка гимназија, а и друге средње школе служиле су за углед, и биле понос српског образовања. Многе су се генерације ту одшколовале, и дале велики број знаменитих људи: инжењера, професора, лекара, уметника, спортиста… Свака генерација митровачких матураната са поносом је дефиловала градом и то је прерасло у једну дивну и дугу традицију. Дешавало се то редовно, и упркос недаћама, кризама, ратовима, демонстрацијама, па и након овог последњег рата, све до данас.
Велеиздаја Косова и Метохије која се спроводи дуже од једне деценије, обиловала је непријатностима са којима се овдашњи Срби суочавају. Напоредо са предајом атрибута државности Косову*, појачавају се притисци тамошњих власти на српски народ. Многобројни су примери бруталности, и сваки је драстичнији од претходног. За то време, власт у Београду и „врховни Ћаци“, како воле да га зову, се прави невешта, мртва и једино бригу брине о сопственом џепу и сујети.
Данас, 23. маја 2025. године, такође су по традицији матуранти кренули у дефиле, али овога пута кроз шуму милитарних очију и ушију. Поносно су, а имају чиме и да се поносе, уз звуке труба продефиловали главним градским шеталиштем. Оно што је било ново у односу на претходне деценије, је да су у јужном делу шеталишта, захваљујући „мудрој“ политици Александра Вучића, власници кафића постали Албанци, па наравно и муштерије. Они су видевши децу како се радују, устали и провоцирали их гестикулацијама. Деца су одговорила, неко једним а неко са три прста, на шта је муњевито реаговала присутна полиција, давећи и повређујући дечака Луку А.
Свом ученику у помоћ, као прави родитељ, прискаче наставник Глигорије Јефтић – Бели, чврсто га држећи уз себе да га полиција не би одвела у неки казамат и малтретирала, као десетине српске омладине последњих годину и по дана. И успео је да га спаси, што опет не значи да у неко глуво доба неке ноћи, неће доћи по њега. Полицајац каже да је Лука провоцирао. Е сад да мало анализирамо то провоцирање.
Ко је косовским полицајцима дао естетске оквире, по којима се прописује: шта треба да раде, шта смеју да певају, коју гардеробу смеју да носе.., како се њихове „нежне душице“ не би нашле погођенима и испровоциранима. Постоји ли такав документ, такав пропис, или је све остављено слободном судијском (пардон, полицијском) уверењу, па данас су проблем прсти, сутра ће бити фризуре, прекосутра панталоне…а у ствари провокација је само постојање Срба.
Понављамо, у конкретном случају, провоцирање је започето од окупљених Албанаца, а не од српске деце. Полицајац је рекао (што се на снимку јасно види) да је дечак провоцирао подижући средњи прст. Његов претпостављени је видео чак три прста, и чак протумачио да су „три прста симбол геноцида“. Добро сад, полицајци су чести актери вицева, али ово није виц. Ово није шала него сурова стварност.
Било је случајева где су људи хапшени и осуђивани због тога што полицајац процени да апликација на мајици провоцира, иако се нико полицији није жалио да је испровоциран. Момци из Никшића су месецима лежали у затвору јер је оквир на таблицама аута по слободном уверењу провоцирајући. По Косову се људи суде због тога што кажу реч Метохија, или на пример Косовска Митровица. Са друге стране сексуална узнемиравања жена српскиња, се не сматрају никаквим провокацијама, иако те провокације грађани редовно пријављују.
Сувишно је рећи да власти у Београду, иако директно одговорне за овакво стање, ни мукајета. Маца појела језик. Народ остављен на цедилу. О чему причају са страним државницима, ако о овоме не причају?
Све у свему, овде се ради о огољеном притиску на преостале Србе, како би се они, а пре свега млади, протерали са овог простора.
И коначно, професор Јевтић, заслужује највиша признања, и својим гестом наставља моралне величине српских професора, попут крагујевачког професора Милоја Павловића.
Извор: Покретзаодбранукосоваиметохије.рс
