На америчком тлу у Дејтону, договорен је прекид ратних сукоба у БиХ, али тренутне политичке желе да реше искључиво европски посредници. Тачније, Немачка и Француска, које су разлоге, циљеве и могуће казне уврстиле у тзв. нон пејпер датиран на 12. мај.
Конкретан повод јесте серија правних потеза Бањалуке, која је уследила после првостепене пресуде Милораду Додику - попут усвајања закона о забрани деловања институција БиХ у РС или нацрта новог устава РС. Европски двојац сматра да се тиме напада уставни поредак БиХ, те предлаже:
- Сваки пројекат који користи РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан требало би да буде обустављен.
- ЕУ треба да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мере против појединаца.
- ЕУ и њене чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности с европским путем БиХ.
- Контакти на високом нивоу с осуђеним или оптуженим челницима РС (Додик, Стевандић и Вишковић) требали би да се обуставе.
Неуобичајена форма документа, шта поручују аутори
Оштро и прецизно у дефинисању мера и оцена, неуобичајено за форму нон пејпера - тако документ тумачи дипломата Зоран Миливојевић. Зато сматра да њиме Немачка и Француска најављују конкретније акције и шаљу поруке.
"Једно је да остаје чврсто на позицији оног што је политика Шмита, друго да остаје иза њега и треће да има интереса за тај простор. И оно што је можда порука са укључењем Француске у ову причу - то је да овај двојац шаље поруку у својству водеће две државе у ЕУ, да би то требало да буде и политика ЕУ и друго да ЕУ има интересе да се и то нерешено питање на један убрзани начин затвара на линијама интереса, а то је да се БиХ централизује", каже Миливојевић.
Први коментари и осуде нон пејпера стигле су од политичара у Бањалуци. Милорад Додик сматра да је реч о још једном авантуристичком приступу БиХ, којим се само продубљује криза, а губе време и новац.
У Београду, документ је био тема седнице Савета за националну безбедност, на којој је - како је речено - дефинисано у ком обиму ће се Србија односити према том питању.
Положај Србије - где је опасност, а где маневарски простор
Зоран Миливојевић истиче да Србија има озбиљну улогу и озбиљан проблем у исто време.
"Озбиљна је улога зато што је РС прворазредни национални интерес и то интерес у целини када говорим о српском корпусу на Балкану, не само непосредно, него генерално. И у том смислу Србија има право и обавезу да штити тај национални интерес и то мора да ради политичким дипломатским средствима. И друга ствар, што је опасно, зато што се Србија на неки начин прозива да има у виду ове интересе ЕУ, и од ње се тражи и очекује да заступа политику коју овај нон пејпер промовише", објашњава Миливојевић.
Позитивну околност и маневарски простор, Миливојевић види у чињеници да Америка не стоји иза документа, нити је укључена у креирање. Али и у томе што унутар ЕУ нема јединства.
Додик у Москви од 27. до 29. маја – потврђено!
Председник Републике Српске БиХ Милорад Додик потврдио је своје учешће на 13. састанку високих представника задужених за питања безбедности, а на маргинама тог састанка одржаће састанак са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом, саопштило је руско Министарство спољних послова.
"Учешће на форуму потврдио је председник Републике Српске Милорад Додик , са којим Сергеј Шојгу такође има планиран билатерални разговор", наводи се у саопштењу објављеној на Телеграм каналу руског Министарства спољних послова.
Од 27. до 29. маја ће се у Москви одржати 13. међународни састанак високих представника задужених за питања безбедности.
Позиви за учешће на форуму упућени су тваничницима у више од 150 земаља глобалног Југа и Истока, земљама ЗНД, ОДКБ-а, ЕАЕУ, ШОС-а, као и руководству више од 20 међународних организација.
На дневном реду форума су питања међународне сарадње у области безбедности.
Ђурић у Дејтону: Срби привржени Дејтонском споразуму
Представници земаља-чланица НАТО-а учествују на Пролећном заседању Парламентарне скупштине Алијансе у америчком граду Дејтон у Охају, где је пре 30 година договорен и парафиран мировни споразум за БиХ. Током петодневног заседања разматрају се поуке Дејтонског споразума за решавање савремених глобалних сукоба. Скупштини присуствује и министар спољних послова Марко Ђурић који је истакао да одржив мир у БиХ може произаћи само из међусобног поштовања двеју страна, а не, како је рекао, из покушаја централизације који занемарују унутрашњу структуру те државе.
Три деценије након потписивања споразума којим је окончан рат у БиХ о његовим дометима разговарало се у граду где је парафиран. На догађају у организацији Северно-атлантске алијансе око 1.000 учесника дебатовало је о миру и сигурности на Балкану. Представник једне од земље гаранта документа из Охаја понавља став – Србија чврсто стоји иза Дејтонског споразума.
Шеф српске дипломатије Марко Ђурић истиче да за Београд Дејтонски споразум остаје жив и обавезујући правни оквир као споразум који гарантује уставни поредак и равноправност три конститутивна народа и два ентитета у БиХ.
"И даље чврсто стојимо иза њега јер смо уверени да се трајна стабилност може изградити само на темељима заједничке будућности. Србија у потпуности подржава територијални интегритет БиХ, али се исто тако залаже за очување уставних надлежности РС, онако како су гарантоване Дејтонским споразумом", наводи Ђурић.
Истиче да у Европи постоје они који се залажу за унитарну Босну, често под плаштом стварања "функционалније државе". Да будем искрен, то је катастрофа која чека да се догоди, додаје министар спољних послова.
Заменик државног секретара САД: Морате се прилагодити променљивим временима
Иако није савршен, ни у теорији ни у пракси, Дејтонски споразум је успех, каже заменик америчког државног секретара, наглашавајући спремност Трампове администрације да саслуша све стране и игра конструктивну улогу у дијалогу.
"Вољни смо да слушамо и радимо са свим потписаним странама. Договори морају чврсто да се поштују али ви морате бити флексибилни и да се прилагодите променљивим временима. САД не нуде неограничена средства за недефинисане, несигурне или нереалне планове. Нисмо заинтересовани за наметање визије друштва која одржава преференције удаљених бирократа или неких активиста. Америка може бити вољан партнер са значајним политичким капиталом али ћемо радити само са онима који су посвећени практичним реализмом за своју земљу“, наглашава Кристофер Ландау, заменик државног секретара САД.
Додик: Преговори су једини начин
Спремност на дијалог уз могуће модификације Дејтона прихватљиве свим странама, став су и председника РС.
Милорад Додик каже да је једина новина то што имамо нове администрација САД каже да се њихова политика мења и да се мора прилагодити времену.
"Наша политика се не мења. Ми смо увек хтели само то и ништа више. Драго ми је што постоји и реченица која каже не треба ништа наметати. Мислим да је једини начин да се преговара и разговара", истиче председник РС.
Према његовим речима, на дневни ред треба ставити све што је наметнуто од изворног Дејтона до данас.
"Све треба преиспитати, не у смислу да се мора укинути, већ да се прилагоди неком будућем времену“, каже Додик.
Професор Универзитета у Сарајеву: БиХ под Дејтоном потпуно нефункционална
Скоро тридесег година касније ниједан од потписника споразума више није жив, а полемике о значају и ревизији тог документа не престају.
"Он јесте зауставио рат али је произвео структуално најсложенију државу у којој је присутан такав систем блокада да је држава потпуно нефункционална“, сматра Енвер Казаз, професор на Универзитету у Сарајеву.
Милорад Додик напомиње да је Република Српска у свом парламенту усвојила Дејтонски споразум, а, како тврди, Федерација БиХ то никад није учинила.
"РС је верификовала граничну линију између ентитета, они то никада нису хтели да ураде. Они причају да је то лудачка кошуља коју треба мењати, а нас оптужују да рушимо Дејтон. Треба да почнемо од слова Дејтона па да видимо шта може опстати, а шта не може“, наводи Додик.
Пролећно заседање Парламентарне скупштине Алијансе у Дејтону траје до понедељка за када је и планирано обраћање Генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа.
Прочитајте ОВДЕ шта су све Британци открили о обуци украјинских војника
Извор: РТС
