Ова тврдња Вучића је тачна, према саговорницима Нове, али зато што Србија није ништа слала директно Украјини, већ преко других држава, на шта је упозорио и прес биро руских обавештајаца. Да је упитна српска “неутралност” по питању рата у Украјини, упозорио је прес биро Спољне обавештајне службе Руске Федерације који је саопштио да, према информацијама које пристижу у руску службу, српска одбрамбена предузећа настављају са испорукама муниције Кијеву.
Они су у саопштењу на свом сајту навели да се као параван за антируске активности користи једноставна шема са лажним сертификатима крајњег корисника и земаља-посредника. Међу тим земљама се најчешће помињу чланице НАТО-а, пре свега Чешка, Пољска и Бугарска, као и “егзотичне варијанте уз учешће афричких држава“. У свом саопштењу руски обавештајци напомињу да је реч о фирмама ‘Југоимпорт СДПР’, Зенитпром, Крушик, Софаг, Reyer ДТИ, Слобода, Први Партизан и друге.
Ипак, муњевитом брзином је стигао Вучићев одговор, у маниру у којем смо навикли. Он је у свом излагању рекао да је о томе посебно разговарао са председником Русије Владимиром Путином и то „и у присуству више људи из обе делегације, а и насамо“. Информација како изгледа разговор са Путином “насамо”, јавности није доступна, али је Вучић обелоданио да је руска страна знала да постоји уговор са Чешком, али, како каже, „није дата дозвола и ниједна од ракета није испоручена“.
Ипак, према претходним истраживањима Радара, Чешка је ту само један од потенцијајлних извозника у Украјину.
Једина привредна грана Србије која је обишла свет
Наиме, према истраживањима Радара, фирма Реал Инфо из Крушевца, ћерка-фирма бившег друштвеног предузећа „14. Октобар“ је сада у власништву мултинационалног чешког холдинга Czechoslovak Гроуп (ЦСГ). Преко Реал Инфа, чији су приходи значајно порасли од агресије Русије на Украјину, производи се разно оружје које снабдева украјинску армију. Радар у свом истраживању спомиње: тело кошуљице за мину калибра 120 милиметара, као и отковке од 122 милиметара. Наводи се да је до половине прошле године, ова фирма извезла робу у вредности око 13,2 милиона евра, што је за 16 одсто више него у целој 2023, а чак 90 одсто те робе извози у Словачку, која на крају дође до Украјине.
Ипак, овогодишња истраживања Радара откривају да је ваљевски Крушик ипак у центру ове трговине. Према документацији из српских фабрика одбрамбене индустрије, доминантно се за потребе Украјине производи и извози артиљеријска муниција и то пројектили калибра 155, 122 и 105 милиметара, ракетна муниција – невођене ракете за вишецевне бацаче 122 (Град) и 107 милиметара, минобацачка муниција 60, 81 и 120 милиметара и стрељачка муниција, посебно калибар 9×19, 7,62×39 и 7,62×51 милиметара. Поред готових производа, из фабрика наше одбрамбене индустрије извозе се и полупроизводи, и то посебно кошуљице за артиљеријску муницију 155 и 152 милиметара, тело кошуљице за мину калибра 120 милиметара, отковке за муницију 122 милиметара, и затим барут и барутна пуњења.
Клупко се додатно одмотао у јулу прошле године када је британски лист Финанциал Тимес упитао Вучића да ли је Србија извезла муницију у вредности од 800 милиона евра до тада, која је завршила у Украјини, он је потврдио, рекавши да није Србија извезла директно, већ да има склопљене уговоре са Американцима, Шпанцима, Чесима… “а шта они даље раде, да га није брига и да је то њихов посао”.
И у томе лежи цела суштина испоруке оружја Украјини, да она иде искључиво преко различитих посредника, како се не би угрозила слика Србије на дипломатском, али и на унутрашњем плану. Истраживање Радара је идентификовало више начина како наоружање из Србије стиже у Украјину. Први је да камиони натоварени наоружањем у Србији углавном иду у Бугарску, где има посредничких фирми, а затим одатле настављају пут Румуније, па онда железницом или опет камионима муниција бива пребачена у Украјину. Друга популарна маршрута је испорука из Србије камионима до Словачке, одакле се даље транспортује у Украјину. У овим испорукама државама-дилерима учествују још и Пољска, као и Уједињени Арапски Емирати.
“Институционално искакање”
Оваква пракса траје већ две године, према Милану Игрутиновићу из Института за европске студије, који додаје да у томе нема ништа суштински лоше, те да ове опаске стижу на политичку адресу Србије. Да се овакав “дил” између Украјине и Србије одвија, индикативан је и извештај Европског парламента, којии је у једном сегменту чак и похвалио Србију због напора да се помогне нападнутој замљи. Игрутиновић наводи да ту нема ништа илегално, на нивоу међународног права, али да је то политички изузетно сензитивна ствар.
“Из Руских војних медија већ су раније стизале оштре критике на рачун српске спољне политике, доста оштри текстови. Ја сам их приметио прошлог лета, али ово је први пут да ето служба безбедности проглашава то на својој страни. Да ли је то акт војног комплекса руског, који је фокусиран на рат, а не на укупну дипломатију према Србији, остаје непознато. Ипак, однос Русије према Србији је овде фокусиран на једну ствар, а то је извоз оружја и просто их не интересују остали аспекти. Да ли постоји енергетска веза, која је калкулација министра спољних послова у односима са Русијом, која је калкулација Кремља у односима што личним што политичким – то је једна врста институционалног искакања“, каже Игрутиновић.
Ипак, да су односи Србије и НАТО-а врло добри, само “гурнути” испод тепиха због имиџа у домаћој јавности објашњава бивши председник Војног синдиката Новица Антић.
Он каже да је Србија потписница међународних споразума са НАТО савезом ИПАП и СОФА, те да смо ми као држава практично чланица савеза, само да још увек то нисмо аминовали. Саговорник Нове каже да је наша војска “устројена према НАТО стандардима”, као и “реформисана по НАТО стандардима”, те да наши официри не могу да напредују уколико немају одређени ниво познавања Енглеског језика.
Антић објашњава да смо ми у потпуности део НАТО-а, док са друге стране нисмо део безбедносних структура на чијем челу су Русија и Кина.
Саговорник Нове додаје да је интересантно како то Руси сада “помпезно” објављују, иако је извоз српског оружја у Украјину нешто што је већ одавно познато.
“Јер то је вест која је ко зна који пут у нашим и у руским медијима. Имали смо ми те ситуације са изношењем наших ракета, бомби и минобацачких мина, још у периоду док је министар одбране био Небојша Стефановић. Ви знате да су чак Руси оптуживали нас да је са нашим ракетама гађан Белгород. Што је наравно могуће, зашто? Зато што те наше ракете које користи руски систем ГРАД, по наоружању имају Украјинци, Руси и ми, те ракете су, двоструко већег домета од оних које Русе праве. Руске ракете имају домет око 20 километара, а наше око 40. Са тим нашим ракетама су Украјинци могли да гађају Белгород. Делови тих ракета које су Руси нашли и фотографије које смо могли да видимо на интернету доказују да је реч о нашим ракетама”, закључује Антић.
ЗАЈМОВИ БЕЗ КРАЈА, НОВЦА НИГДЕ: Кијев на ивици тоталног финансијског слома
Извор: Нова.рс
