У заједничкој декларацији којом је обележен крај самита, државе НАТО-а изразиле су посвећеност колективној одбрани, сагласиле се да издвајају по пет одсто свог бруто домаћег производа за одбрану, имајући у виду „дугорочну претњу коју Русија представља за евроатлантску безбедност и упорну претњу тероризма”, и поново истакле „трајне обавезе за подршку Украјини”.
„Комбинација Трамповог притиска која траје још од његовог првог мандата и рат у Европи који је покренуо Владимир Путин довела је до тога да практично свака земља у НАТО савезу сада обећава да ће достићи праг од пет одсто БДП-а за одбрану, са изузетком, нажалост, Мадрида”, истакао је јуче Рубио, осврћући се на изјаву шпанског премијера Педра Санчеза да његова земља неће трошити више од 2,1 одсто свог бруто домаћег производа на одбрану, јер њене обавезе према НАТО-у у вези са војним капацитетима не захтевају више.
Нови циљ НАТО одбрамбене потрошње, који би требало да буде постигнут у наредних 10 година, означава разбијање касице за штедњу: стотине милијарди долара више годишње у поређењу са претходним прагом од 2 одсто БДП-а. Овог пута, методологија се мења. Савезници би требало да усмере 3,5 процената БДП-а на „тврду” одбрану – војнике, тенкове, муницију – уз додатних 1,5 одсто за „мекше” безбедносне капацитете: сајбер-одбрану, заштиту енергетских коридора и инфраструктуру способну да поднесе тешку војну опрему. Иако су чланице формално подржале нови циљ, већ је јасно да ће осим Шпаније, која је „избоксовала” изузеће, озбиљан изазов имати и Италија, Белгија, Словачка и Португалија.
Упркос овом симболичном јединству, појавила се стара дилема: да ли се на Америку и даље може ослонити? На путу ка Хагу, Доналд Трамп је у уторак у авиону поново довео у питање кључни стуб алијансе – члан 5, који предвиђа заједничку одбрану у случају напада на било коју земљу – рекавши да „постоје бројне дефиниције” тог члана.
Међутим, амерички председник је јуче покушао је да умири савезнике: „Ми смо уз њих до краја”, поручио је Трамп новинарима пред почетак самита. Нордијске и балтичке државе, које се налазе на првој линији потенцијалног фронта, ако Русија одлучи да тестира границе територије НАТО-а, дочекале су ту поруку с олакшањем.
„Члан 5 апсолутно функционише”, рекао је премијер Естоније Кристен Михал. Његов норвешки колега Јонас Гар Стјоре поручио је да су САД „сто одсто посвећене обавезама НАТО-а ”, председник Финске Александар Стуб додао је да „Трамп не релативизује члан 5”, док је одлазећи председник Пољске Анджеј Дуда био најдиректнији: „Не постоји никаква расправа о том члану”. То је потом потврђено у јучерашњој заједничкој декларацији у којој се наводи „чврста посвећеност 32 земље колективној одбрани, како је утврђено у члану 5 Вашингтонског споразума – да је напад на једну напад на све”.
Ипак, рат у Украјини, главна тема претходних самита НАТО-а, изгледа да је пао на листи приоритета самог Трампа, услед рата на Блиском истоку. Он је заједничку конференцију за новинаре са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом искористио углавном да се похвали успостављањем примирја између Ирана и Израела. Трамп је истакао да прекид ватре „иде веома добро”, упркос сукобима који су се наставили у уторак – што га је натерало да разговара с израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом и да га упозори да не изводи нове ударе.
„Неће више ратовати једни против других. Завршили су. Имали су велику тучу, као двоје деце на школском игралишту. Пошто се туку као луди и не можете их зауставити, онда их пустите да се бију два-три минута, да би их лакше раздвојили”, рекао је Трамп и додао да су амерички напади на иранска нуклеарна постројења током викенда били одлучујући.
„Тај удар је окончао рат. Не желим да користим Хирошиму као пример, ни Нагасаки, али то је у суштини било исто. Да то нисмо урадили, борили би се и данас”, закључио је амерички председник.
Велика Британија купује „Ф-35А” и диже нуклеарне капацитете у ваздух
У саопштењу темпираном на дан самита НАТО-а у Хагу, Велика Британија је јуче објавила да ће купити 12 америчких „Ф-35А” борбених авиона, чиме ће војска те земље поново стећи капацитет за испоруку нуклеарног оружја из ваздуха. Ти авиони моћи ће да носе и конвенционалне и нуклеарне бомбе. Тренутно, Лондон располаже само једним од три елемента тзв. нуклеарне тријаде – подморницама са „Тридент” ракетама које могу лансирати крстареће пројектиле. Додавање ваздушног капацитета, какав већ имају Французи, олакшаће британској страни деловање у случају кризе.
Си-Ен-Ен: Руте се „улизивао” Трампу
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је јуче да му је „потпуно у реду” то што је председник САД Доналд Трамп јавно објавио приватну СМС поруку коју му је Руте послао у којој га хвали због притиска на савезнице да троше више на одбрану.
„Све што сам написао су чињенице и немам проблем да буде објављено”, рекао је Руте по доласку на самит у Хагу, тврдећи да не осећа стид због објављивања поруке у којој се, како пише Си-Ен-Ен, „улизује” Трампу.
У поруци коју је шеф Беле куће објавио на мрежи „Трут соушл”, Руте му је поручио да ће Европа коначно почети да плаћа како и треба, захваљујући његовом притиску и пожелео му је безбедан пут на самит.
Извор: Политика
