Како каже, сећа се док је он био у средњој школи, 1977. године градња Прокопа је стопирана, а да су солитери у Стјепана Филиповића кренули да клизе и пуцају. И тада су се, наводи, грађани побунили. Наводи да је све било стопирано и таком деведесетих, све док га Енергопројект није узео.
Објашњава и да је ограничење на два спрата због тежине, јер су знали да се објекат налази на клизишту и да ту има подземних вода. У тих двадесет година колико је пројекат био стопиран, наводи, могло је озбиљно да се размисли о премештању или одустајању од тог пројекта.
“Ко је још луд да ради на клизишту? Па сељак чим види криву шљиву одмах бежи одакле. Ако клизи цело брдо, оде све”, истиче.
Говорећи о оштећенима арматуре, каже да је питање колико су тачна, али ако су неки инжењери нашли клизиште и зауставили, стопирали градњу 20 година, онда је “силеџијски” кренути у изградњу која је трајала 20 и кусур година.
Posted by Ratni izveštaji on Friday 11 July 2025
Извор: Н1
