Како пише Данас, опозиционе странке ће свакако покушати да повећају видљивост у наредном периоду, али без координације међу собом и са другим актерима попут студената, то неће дати довољне ефекте у смислу даље мобилизације грађана.
То кажу саговорници коментаришући када је право време и од чега зависи видљивије учешће опозиције у грађанским протестима.
Функционери и чланови партија од првог дана учествују у протестима због пада надстрешнице у Новом Саду. У почетку се чинило и да покушавају да управљају потезима студената, али се та фаза, изгледа, врло брзо завршила када су студенти поручили опозицији да се не меша у њихове одлуке и планове.
Зато су представници опозиције, једно време чак избегавали да се појављују на протестима, а партије и сада избегавају да користе своја страначка обележја јер су им студенти сугерисали да то не чине.
Од тада је прошло више од пола године, а чини се да је опозиција и даље “у дефанзиви” у односу према студентима иако су се околности донекле промениле и студенски протест постао грађански, а првобитним захтевима додат је политички, за расписивање избора.
Студенти су грађанима 28. јуна дали зелено светло, а опозиција још као да чека.
У таквој ситуацији поставља се питање када би опозиција, за почетак, требало да јасно открије своје присуство на протестима истичући своје захтеве и симболе и од чега то зависи. Наредно питање је, када је време да се озбиљније укључи у стварање услова да ова власт оде.
Александар Ивковић, сарадник Центра за савремене политике, скреће пажњу на то да није скроз тачно да опозиционе странке нису укључене у политички живот, пошто видимо да спроводе активности мањег обима, попут штандова, трибина, конференција и слично, које се одржавају под страначким обележјима.
- Али, ако је питање да ли би и када опозиција требало да преузме водећу улогу у борби против власти, мислим да је тешко да се то догоди без договора и координације пре свега са студентским покретом али и другим активистичким групама. То је зато што опозициони гласачи већ сада перципирају да у опозицији постоји више одвојених ентитета, од којих су партије само један. Некоординисано деловање тих ентитета неће постићи оптималан ефекат. Зато би било најкорисније да се што пре постигне договор о координацији између ових ентитета о томе шта ће бити чија улога у наредном пери - указује он.
Да ли ће то подразумевати да странке наступају у свом пуном капацитету и идентитету или да се одрекну својих страначких обележја зарад ширег фронта, претпоставља Ивковић, била би тема расправе.
- Видимо да неке опозиционе странке покушавају да иницирају такав дијалог о координацији, али за сада не знамо да ли ће се одржати и да ли ће бити успешан. Али, најбоље време за такав дијалог је сада и он би требало да буде предуслов за интензивније укључивање опозиције - процењује он.
И очекује да ће, ако разговора не буде, опозиционе странке свакако покушати да повећају своју видљивост у наредном периоду.
- Али без координације прво међу собом, а онда и са другим актерима попут студената, то неће дати довољне ефекте у смислу даље мобилизације грађана - истиче Ивковић.
Слично мисли и Горан Јешић, иницијатор покрета "Солидарност-Самоодбрана-Ослобођење“.
Он каже да одлука о томе када ће странке обелоданити своја обележја на протестима грађана зависи од тога када ће на то позвати студенти.
- Ако причамо о грађанској опозицији, дакле Србија против насиља” плус наш покрет, од првог дана поштујемо студенстку одлуку да не користимо страначка обележја, иако су сви представници опозиције на улицама. И хапшени су, и испред су затвора и судова. Међутим, разне друге десничарске организације од првог дана злоупотребљавају протесте у том смислу - наводи он за Данас.
Јешић истиче да опозиција треба да учествује свуда, треба да води своју политику, али и да започне своју причу, пре свега удруживање.
- Иако смо се сви јасно изјаснили ћемо подржати јединствену листу, то не омета опозицију да и она крене да учествује у свему томе. Наравно, када је реч о заједничком учешћу на протестима, које организују струдентске организације, кад они позову ми ћемо се појавити са својим обележјима. Док они говоре немојте, ми их не носимо - објашњава Јешић.
И закључује да се ова политичка криза де факто не може разрешити без политичких организација, што је, каже, било јасно од првог дана, те да је зато је у Новом Саду успешност акција била већа јер је опозиција сарађивала са студентима.
Извор: Данас
