Струја је поскупела у два наврата у прошлој години, при чему је свако повећање износило осам одсто, сада нам следи од октобра увећање од најмање седам одсто, а још једно и у наредној години. Ипак, многима прети и још јачи удар на кућни буџет, ако се оствари друга најава, која пролази много више испод радара, о спуштању прага за улазак у црвену зону са потрошње од 1.600 киловат сати на 1.200. Такви потрошачи могли би да од јесени добију и по 30 одсто веће рачуне, пише Александра Ненадовић на порталу Нова економија.
- Да бисмо побољшали финансијски положај Електродистрибуције Србије (ЕДС), у мају 2025. године завршили смо анализу накнада за мрежу које се плац́ају ЕДС-у, као и накнада које ЕДС и ЕМС плац́ају ЕПС-у за губитке. На основу налаза ове анализе, планирамо да спроведемо повец́ање регулисане (домац́инске) тарифе за електричну енергију од најмање седам процената од 1. октобра 2025. године - стоји у делу извештаја коју прилаже српска страна Међународном монетарном фонду на последњем прегледу.
Из тог документа, међутим, види се да поскупљење може бити и веће од наведених седам одсто, ако се спусти праг за црвену зону, који власти правдају потребом да се подстакне "енергетска ефикасност и потенцијално повећају приходи".
Рачун каже да потрошач који је са потрошњом од 1.600 киловат сати на прагу уласка у црвену зону, на монофазној је струји и на једнотарифном бројилу, према калкулатору Електропривреде Србије (ЕПС) за струју тренутно месечно мора да издвоји 25.171 динар. Уколико се усвоји одлука да се праг за црвену зону спусти, у овом рангу наћи ће се и они који троше месечно тренутно између 1.200 и 1.600 киловат сати месечно. У том случају ће рачун корисницима који данас троше 1.600 киловат сати и струју плаћају само по ценама из зелене и плаве зоне, скочити на чак 32.856 динара, кад се урачуна и улазак у нову црвену зону и најављено поскупљење струје од седам одсто.
Милош Здравковић, стручњак за енергетику, каже да ће промена у зонама можда бити и већи проблем за становништво које је недовољно упућено у потрошњу струје и очитавања па неће моћи ни да реагују правовремено, те да ће људи много лакше улазити у црвену зону.
Објашњење од стране српских власти за најављена поскупљења је једноставно - цене скачу ради "побољшања финансијског и оперативног положаја ЕДС-а (Електродистрибуције)". Сама компанија, односно ЕДС, по закону такође има права да затражи увећање цена на годишњем нивоу уколико јој трошкови расту, али се то није десило, према мишљену аналитичара, због политичког притиска.
Међутим, иако ЕДС није подигао своје цене, ЕПС за то време ипак не успева да оствари ни своје минималне финансијске планове, иако реструктурирање ове компаније траје још од краја 2023. године. И поред свих ранијих поскупљења, фирма се бори оствари зацртано.
Електрична енергија за домаћинства поскупела је за 34,4 одсто од краја 2021. године, када је хаварија у ЕПС-у изазвала колапс енергетског система. Упркос томе, профит ЕПС-имао је огроман пад у прошлој години, а успони и падови овог предузећа поклапају се са сменама његовог руководства.
ЕПС је 2023. године остварио рекордни профит од 112,4 милијарде динара (око 950 милиона евра), додуше великим делом због тога што је држава уплатила овом предузећу око 300 милиона евра компензације због тога што је цена струје за привреду одржавана испод тржишне у 2022. и 2023. години.
А прошле године је профит ЕПС-а износио свега 24,3 милијарде динара (нешто преко 200 милиона евра) - не само знатно мање него 2023. него и мање од онога што је фирма планирала.
Према ревидираном плану пословања донетом на самом почетку 2024, профит је те године требало да износи 54 милијарде динара (460 милиона евра). Ово значи да је профит ЕПС-а био више него упола мањи од планираног.
Из ЕПС-а кажу да су у 2024. години завршени "обимни планирани ремонти, међу којима су и капитални ремонти", као и да је део средстава отишао у нове инвестиције.
Утицај на инфлацију
Србију мучи упорна инфлација већ неколико година, а почела је управо због цена струје, али оних које су из увоза. Наиме, мало пошто је почео рат у Украјини, 2022. године, који је погурао цене на рекордне нивое, у Електропривреди Србије дошло је до потпуног колапса, па је земља морала да увози струју. Од тада се у Србији инфлација спустила са двоцифрених нивоа, али је и даље на прилично високих 4,6 одсто, према јунском мерењу.
- Наравно да ће цена струје дићи инфлацију. Она је параметар за индустрију, производњу хране, транспорт и саобраћај. То је улазни параметар за све привредне и животне активности у свим државама, па и Србији. Обично када поскупи струја све поскупи. Држава може да ограничи неке цене, као на пример хране, али на транспорт и друге ствари не може да утиче - каже Здравковић.
И привреда је раније ове године у марту добила нове уговоре од ЕПС-а, један који важи до краја ове године са ценама вишим 12 одсто, а за понуде до краја наредне године цене су више осам одсто.
Да ствар буде гора, држава је укинула недавно сва ограничења цена хране која су била на снази. Представници власти и даље рачунају да ће инфлација бити нижа до краја године, иако сама Народна банка Србије није спуштала референтну каматну стопу од септембра прошле године. Према наводима централне банке највећи допринос инфлацији од почетка године долази од цена хране, а овогодишња пољопривредна сезона не обећава.
Најављено венредно повећање минималне зараде од 9,4 одсто, тешко ће моћи да испрати раст свих цена на које ће струја утицати.
Из ММФ-а очекују се да ц́е се укупна инфлација приближити циљу од три процента "само на средњи рок".
Из ЕПС-а нису одговорили Новој економији на питања која су постављена у вези цена струје, реструктурирања ЕПС-а, као ни пребацивању оптерећења на грађане због лоших одлука менаџмента у тој компанији.
Извор: Нова Економија
