Немачки недељник Цајт наводи да противници аутократског председника Србије Александра Вучића "свакодневно блокирају безброј улица" и да "протести делују као тактичка игра мачке и миша која измиче контроли режима", преноси Дојче веле.
У опширној репортажи Цајта под насловом "Земља у сталном протесту", наводе се случајеви физичких напада на демонстранте, али и хапшења под оптужбом за планирање пуча, а указује се и на покушај полиције да на силу упадне у зграду Правног факултета.
- Друштвеним мрежама круже видео снимци људи који су дочекани аплаузом и скандирањем након пуштања на слободу. Једно је сигурно: снаге безбедности не могу да ставе под контролу улице Београда. Чим се један кружни ток очисти, следећи се блокира - наводи немачки недељник.
Лист пише и да Вучиц́ "редовно описује студенте као терористе" и "намерно шири наратив на провладиним телевизијама и у таблоидима да протести нису аутентичан покрет, вец́ 'обојена револуција' коју предводе странци, по узору на украјински модел".
- Није јасно колика је још подршка Вучиц́у. Најновије поуздане анкете о подршци протестима датирају из марта. У то време, значајан део становништва – 64 одсто – подржао је протестни покрет. Али, много тога се променило од тада. И однос према насиљу се променио - додаје Цајт.
Немачки дневник Зидојче цајтунг пише да "свако ко жели да зна какав систем десничарско-радикалне странке попут шпанског Вокса, француског Националног окупљања, Алтернативе за Немачку или Слободарске партије Аустрије сањају за своје земље, довољно је да погледа Србију, где Александар Вучић више од 12 година учвршћује своју свемоћ".
Лист наводи и да Србија, "која никада није имала функционалне демократске институције, пролази кроз дубоку трансформацију и постепено учи шта значе демократија и друштвено учешће".
- Критичари који с правом указују на националистичке симболе који се могу видети на протестима, попут четничких застава, олако погрешно процењују републикански карактер студентског покрета који тежи промени система изнутра. Требало би да га подржи целокупно становништво - пише Зидојче цајтунг.
Дневник наводи да у Србији "више од 85 одсто људи негира геноцид у Сребреници или види Косово као саставни део државе" и додаје да је у таквој земљи "одступање од тих наратива равно друштвеној смрти".
- Покрет би изгубио широку подршку коју сада има ако на митинзима не би ћутао о прошлости – посебно зато што је будућност земље у питању. Међутим, сама чињеница да су студенти изразили солидарност са својим колегама из Санџака, претежно бошњачког региона, са онима који признају и обележавају геноцид у Сребреници, сведочи о промени која поткопава националистички шовинистички принцип - наводи Зидојче цајтунг.
Лист пише и да се "у садашњости, у којој је српско становништво изложено огромном насиљу од државног апарата, не може игнорисати да ту исту државу и њене аутократске политике подржава и Европска унија".
- Што је тишина њених представника о тренутном насиљу више заглушујућа, то је јасније каква је такозвана спољна политика ЕУ заснована на вредностима. То су оне исте вредности које су прихватиле протеривање више од 100.000 људи из Нагорно-Карабаха у корист гасног споразума са Азербејџаном. Те вредности такође надјачавају насиље у Србији, јер немачка аутомобилска индустрија би да што пре прерађује руду јадарит пуну литијума из српске долине Јадра. На крају крајева, пословни споразуми лакше се договарају са аутократама, него са хромим демократијама - оцењује Зидојче цајтунг.
Тај дневник додаје да је "у опасности да умре нада у истинске демократске промене у региону, који је Западу увек служио да потврди своје стереотипе о Источној и Југоисточној Европи, док се сировине и пре свега јефтина радна снага извозе у великим размерама".
- То је оно што данас називамо неоколонијализмом. А људи на лицу места то називају неправдом и боре се против тога - наводи Зидојче цајтунг.
Извор: Бета
