Правда

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је да ће до суботе 4. октобра у Србији бити умерено до потпуно облачно и хладно време, на северозападу углавном суво, а у осталим крајевима местимично са кишом. Обилне падавине очекују се у четвртак и петак у централним, јужним и источним крајевима Србије, док у четвртак ујутру на планинама југозападне Србије најављују прелазак кише у суснежицу и снег.

- Током дана се снег очекује и у планинским пределима јужне и источне Србије. На високим планинама на југу доћи ће до стварања снежног покривача. Дневне температуре у већини места од 9 до 13 °Ц. Од недеље топлије - најављују из РХМЗ.

Метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ објашњава да снег у октобру на планинама није неуобичајен, али да би хладан продор праћен обилним падавинама могао бити један од најинтензивнијих за почетак октобра (и календарске јесени) у историји метеоролошких мерења.

- Јака циклонска циркулација која ће се из централног Средоземља преко Јонског и Егејског мора премештати даље на исток условиће од среде увече (1. октобра) до суботе ујутро (4. октобра) обилне падавине на подручју централне и јужне Србије, док ће на планинама киша брзо прећи у снег. Најпре ће то бити у планинским пределима јужног Златиборског, Моравичког и Рашког округа на југозападу земље, а потом и у другим планинским областима јужне и источне Србије - наводи Совиљ у објави на друштвеној мрежи Линкедин, потврђујући да ће падавине бити наинтензивније у четвртак и петак, када се јужније од Саве и Дунава у већини места кумулативно очекује од 50 до 100 литара кише по метру квадратном, а локално и преко 100.

Локалитети са преко 100 литара кише по метру квадратном могу се јавити у деловима Моравичког, Рашког и Расинског округа, као и у регионима који се налазе јужније и источније од ових области. Знатно мања количина падавина прогнозира се за Војводину, док ће се на западу Срема, у већем делу Бачке и северном Банату задржати суво.

- Снег ће најпре почети да пада у вишим пределима Тутина, Новог Пазара, Рашке, у Златиборском и Сјеничком крају, у вишим пределима Нове Вароши, а потом се очекује и у другим планинским областима југозападне, јужне и источне Србије (изнад 800 – 900 м надморске висине). Неповољне временске прилике могу условити значајне проблеме у саобраћају, транспорту, и другим видовима комуникације, укључујући и прекиде у снабдевању електричном енергијом услед убрзаног таложења влажног снега у вишим пределима - наводи метеоролог.

Од 2 до 4. октобра, како додаје Совиљ, максималне температуре које се прогнозирају за ниже пределе Србије биће од 7 до 13 степени Целзијусових, за брдовите пределе и планине од 500 до 1.000 м од 2 до 7 степени, а за планине изнад 1.000 од -1 до 2 степена. У вишим пределима, нарочито на југу и југозападу Србије, убрзано може доћи до стварања снежног покривача висине од 20 до 40 цм, а на највишим планинама (око и изнад 1.500 м) и преко пола метра (50 цм) снега.

- У суботу, 4. октобра пре подне престанак падавина, после подне делимично разведравање, а другог дана викенда 5. октобра прогнозира се углавном суво уз смену облачних и сунчаних периода. Температура у мањем порасту. Прохладно време уз пролазна наоблачења очекује се и у наставку прве половине октобра - додаје Совиљ.

Он посећа да је најранији забележен датум формирања снежног покривача пред почетак зимске сезоне у Србији био 31. август 1995. године, када је на Копаонику измерен 1 цм. У Сјеници је најранији снежни покривач забележен 15.септембра 1976. године (3 цм), а на Златибору 3. октобра 1977. године (1 цм).

Како показују подаци РХМЗ, снежни покривач прошле јесени је забележен у планинским крајевима почетком друге декаде новембра, док је у нижим пределима, у већини места, регистрован почетком треће декаде новембра. Највећи број дана са снежним покривачем је регистрован на Копаонику, 17 дана, док је у нижим крајевима највише било седам дана у Лесковцу. Снежног покривача није било на Палићу, у Кикинди и Неготину.

Највећа висина снежног покривача током јесени 2024. је измерена 21. новембра на Копаонику и у Сјеници и износила је 21 цм, док је у нижим пределима највиши снежни покривач од 7 цм измерен истог дана у Димитровграду. У Београду је 5 цм снежног покривача забележено 23. новембра.

Извор: Данас