Најновије

Истрага звучног инцидента улази у завршницу: Остало да се саслушају још три особе

Случај звучног инцидента на великом протесту прошле године у Београду поново је доспео у фокус јавности након писања листа „Политицо“, који је објавио да су српске и руске безбедносне службе спроводиле експерименте на животињама како би испитале ефекте звучних топова, а поводом истраге о томе да ли је употребљен акустични уређај 15. марта. Са друге стране, скоро годину касније, истрага коју води Тужилаштво у Србији о звучном инциденту улази у завршницу и преостало је да се саслушају још три особе, након чега ће бити донета одлука о даљем поступању.

За месец и по дана навршиће се година од звучног инцидента на великом протесту у Београду, 15. марта. Више стотина људи је тада задобило повреде и осетило последице звучног инцидента, а док режим негира да је употребљен акустични уређај, истрагу води Прво основно јавног тужилаштво у Беоограду.

Звучни инцидент се догодио током одавања поште у Улици краља Милана, након којег се велики број грађана, више хиљада њих, пожалило на здравствене проблеме. Према подацима шест невладиних организација на сајту звук.лабс.рс, обрађено је чак 3.032 сведочења људи који су осетили то „нешто“ 15. марта. Сакупили су њихова искуства и сортирали их по одређеним категоријама: опис звука, физичка и психичка искуства осим звука, последице звука, последице стампеда, линија дејства непознатог звучног уређаја од Теразија, преко Улице краља Милана до Славије.

Испитано око 200 грађана

Портал Нова.рс упутио је питања Првог основном јавном тужилаштву у Београду, како бисмо проверили докле се стигло са истрагом с обзиром да се ускоро ближи годину дана од инцидента.

Како нам је речено из овог Тужилаштва, од око 200 грађана које је било потребно испитати, за почетак фебруара заказана су испитивања за још преостало троје, након чега ће бити донета одлука о даљем поступању.

Шта су грађани рекли?

Иначе, како је Нова.рс раније писала позивајући се на информације невладиних организација, грађани су звук описивали на различите начине: као детонацију или експлозију, звук машинско-друмско-шинског возила, звук ракете, пројектила и испаљивања ватромета, неидрживу, необјашњиву и/или апстрактну буку, звук авиона, летелице или дрона, звук ниске фреквенције (хук, брујање, вибрације), ураган, цунами, земљотрес, као кретање масе људи, војске, полиције, стампедо, коњи, крдо животиња, галоп, топот, тутњава, људска вриска, звиждање и повици.

„Страх. Била сам са супругом и родитељима. Изгубила сам их у тренутку и препала се да је њих покосио неки ауто“, описала је једна жена која се налазила код СКЦ-а.

Људи су говорили и о тегобама које су задобили, попут главобоља, зујања у ушима, а неки су задобили и повреде приликом пада услед стампеда.

„Имамо их, у складишту“

Убрзо након звучног инцидента појавила се информација да је употребљен звучни топ, што су безбедносне службе и актуелни режим демантовали.

Најпре је речено да немамо акустичне уређаје, међутим, појавила се информација да их имамо и да су ови уређаји набављени пре неколико година, иако њихова набавка није законом регулисана.
Министар полиције Ивица Дачић је после неколико дана негирања признао да МУП Србије ипак има ове уређаје, али их не користи.

Своју прву изјаву Дачић је назвао „неспретном“, али је додао да није коришћен и да није у саставу опреме којом МУП располаже и да је „на сигурном“, у магацинима. Ипак, убрзо је дошло до нове корекције изјаве.
Наиме, појавила се слика ЛРАД-а монтираног на полицијском џипу, у дану протеста, код Скупштине Србије.

Уследило је ново оглашавање Ивице Дачића који је истакао да ЛРАД користе за обавештење и упозорење.

Цео случај је дошао и до Европског суда за људска права. Суд је издао 29. априла 2025. године привремену меру којом се којом налаже Републици Србији да се до даљег уздржи од употребе звучних уређаја у сврху контроле окупљених грађана.

Како је ЦРТА писала, одлука је уследила након захтева који су, у име 47 грађанки и грађана, поднеле организације цивилног друштва – Београдски центар за људска права, Црта, Комитет правника за људска права – YУЦОМ, Иницијатива А 11, Грађанске иницијативе и ФемПлатз.

Извор:Nova

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА