„За викенд и почетком наредне седмице, дакле у суботу, недељу и понедељак, у кошавском подручју (Подунавље и јужни Банат) биће јак југоисточни ветар, који би донео субјективни осећај још ниже температуре. Након тога кошава би ослабила, али би поново имали кошаву следећег викенда. Од 17. до 22. јануара дошло би до пада температуре тако да би у већини места максимална температура била између -2 и 2 степена Цејзијусова. Након тога, следи мали пораст 23. јануара, али генерално би се до краја јануара задржало просечно хладно време. Не би било нешто екстремно ниских температура, али би оне свакако биле примерене зимском годишњем добу и максимална температура била би око 0 степени“, тврди метеоролог Михајловић за Данас.
Он додаје да за сада нема назнака за обилније падавине, али истиче да и даље остаје упозорење на поледицу, као опасну метеоролошку појаву, јер су минималне јутарње температуре и температуре у току ноћи углавном негативне, те долази до такозваног ноћног залеђавања.
„Што се тиче падавина, у последњој недељи јануара би генерално било услова за слаб снег, али за сада се не очекују неке интензивне падавине које би донеле висине снежног покривача које смо имали у овом таласу почетком јануара када је, нарочито, у Војводини било 35 центиметара, односно највише у Сремској Митровици 38 центиметара снега. На подручју Београда, у централним деловима и на периферији, било је од 20 до 30 центиметара снега. Дакле, падавине нису изражене до краја месеца, али би се свакако хладно време задржало и то би било чак и испод оних просечних вредности, с обзиром да би имали јутарње мразеве у појединим данима би то било и умереног мраза и до -10, ако посматрамо већи део Србије, а максималне неки степен испод 0, ( – 2) до 3, што би и даље било у домену хладног времена”, наводи наш саговорник.
Како каже, морамо да сачекамо да прође цео јануар да би га анализирали, али чињеница је да је последњих година појава снега нарочито у пределу Београда и Војводине била ретка и висине су биле сасвим ниске.
„Ова година је што се тиче ниских температура и појаве снега више налик на неке раније зиме које се памте. Са друге стране, свакако пораст температуре је нешто што је евидентно, али треба знати да то није линеаран процес тако да није сваке године из године у годину све топлије, већ кад посматрате тренд на период од неколико деценија, колико се климатолошки прати, онда је тај раст температуре очигледан али и у том расту постоје осцилације. Чињеница је да смо последње две године имали топло време, али ове зиме ево мало снега и хладног времена што је и климатска карактеристика нашег подручја“, објашњава метеоролог.
Какво нас време чека у фебруару
Михајловић напомиње да се дугорочне, сезонске прогнозе баве углавном средњим вредностима и њиховим одступањем од свакодневних прогноза, али да су оне краткорочне увек меродавније.
“Оно што за сада можемо рећи за фебруар јесте да би имали температуру мало изнад просека. Одступање средње температуре било би до +1 степен, што свакако не искључује и неке периоде са хладним временом, али они не би били дуготрајни и интензивни у овом смислу као што смо имали у првој половини јануара. Не можемо искључити ни појаву краћих ледених таласа, али када гледамо цео месец, а нарочито другу половину, онда би то ипак било нешто блаже време. Не можемо рећи топлије, јер је зимски месец, али блаже у односу на просечане вредности. Падавине ће бити мало изнад вишегодишњег просека, и то би више падавина било у првој половини месеца, када би имали чешће падавине уз већу количину и нешто ниже температуре, не искључујемо ни могућност појаве мешовитих падавина (снега и кише), а како месец буде одмицао чека нас нешто пријатније време”, наводи метеоролог.
Прогнозира да би укупна количина падавина у фебруару била између 40 и 70 мм, на планинама и до 80мм, уз 10 до 15 дана са падавинама.
Лед на рекама – колико је проблематичан
На снази су тренутно и хидролошка упозорења РХМЗ-а на лед на рекама, али Михајловић не очекује да ће бити проблема. Он подсећа да се за последњих 15-ак година два пута Дунав у Београду ледио, у фебруару 2012. и последњи пут у јануару 2017., када смо имали појаву леда на овој реци.
Према његовим речима, у овом тренутку има појаве такозваног ледохода, односно леда у покрету, на Дунаву код Богојева до 5 одсто ширине речног корита, а нешто више леда на Тиси код Кнежевца и Сенте, с тим што је тамо осмотрен ледостај, лед који није у покрету.
„Разлика је у томе што су ледоход оне санте које плутају реком, а ледостај је када се заледи приобални део реке и заузме одређену површину речног корита. У наредним данима се очекује топљење леда, с тим да би од 19. до 27. јануара дошло до појаве ледохода, пре свега на Дунаву, 20 до 40 одсто ширине речног корита, а што се тиче Тисе и банатских водотокова то би било до 70 одсто с тим да би ту био ледостај, односно непокретана ледена површина. Како колеге хидролози прогнозирају, крајем јануара и почетком фебруара дошло би до постепеног смањења и нарушавања ледене структуре и топљења леда, тако да неки дужи период под ледом за сада се не очекује у смислу потпуног залеђивања реке или неких проблема у том правцу. Ово би максимално било на Тиси до 70 одсто, а што се тиче Дунава током наредне седмице и почетком последње седмице јануара на Дунаву 20 до 40 одсто ширине речног корита би било под ледом”, закључује Горан Михајловић из РХМЗ-а.
Извор:Nova
