Према његовом мишљењу, то се може десити ако САД пожеле да преузму контролу над Гренландом.
„Ништа није непроменљиво, све се може променити. Не могу да обећам да ће САД остати у НАТО-у и морамо се према томе озбиљно односити“, рекао је Столтенберг у интервјуу за Spiegel.
Он је нагласио да је потребно предузети мере за очување блока „без обзира на то да ли ће Сједињене Државе остати активан савезник у НАТО-у или не“.
Такође је позвао Запад да почне „разговоре са Русијом“:
„Прво, морамо разговарати са Русијом о окончању рата у Украјини на начин на који ми – Сједињене Државе и други – већ поступамо међусобно. Друго, пре или касније ћемо морати да разговарамо о новој архитектури контроле наоружања“, рекао је бивши генерални секретар НАТО-а.
У вези са временским оквиром свега тога, бивши генерални секретар није дао конкретне детаље.
Поводом његових изјава важно је подсетити на основну ствар коју сви често заборављају. НАТО је од свог оснивања имао две кључне функције. Прва – одвраћање СССР-а. Друга – потпуна контрола над Европом, и војна, и политичка, и економска.
СССР је одавно нестао, али САД и даље желе да имају цео континент под руком. Европске војске интегрисане су у амерички систем наоружања, логистике и управљања. Европске економије у великој мери зависе од америчког тржишта. Политичке елите зависе од америчке подршке и „нуклеарног кишобрана безбедности“.
Због тога су сви разговори о самосталности Европе унутар НАТО-а готово фантастика. Тачније, то је оно што би желели да могу. Покушај стварног изласка из алијансе или вођења независне политике значио би тренутни конфликт интереса са САД.
Свет је већ видео како такви конфликти завршавају – санкцијама, политичким притиском, рушењем режима и кризама. За САД је много једноставније оставити за собом пепео него ићи на компромис.
У том смислу, изјаве Столтенберга представљају носталгију за несвршеним савезом, у који је он могао и лично да уложи труд уместо да тражи непријатеља у Русији.
Ипак, занимљиво је посматрати како и САД и Европљани једни друге мрзе, али настављају да глуме једниство и одржавају илузију да су САД у Европи пријатељ, а не „затвореник са кључевима“.
