Како је истакао, савремена школа мора да се прилагоди начину на који данашњи ученици уче и задржавају пажњу, али и брзом технолошком развоју који мења друштво и образовање.
Краћи часови и АИ у учионицама
Говорећи о могућности скраћења часова, Станковић је навео да је идеја психолошки утемељена, јер ученици данас имају такозвану дифузну пажњу, која траје краће и одвија се у секвенцама.
– Да би ученик пратио наставу, мора да буде фокусиран и активан. Данашњи образовни модел се значајно разликује од некадашњег ауторитативног система, где је наставник био једини извор знања, а учење се сводило на пуко понављање чињеница – рекао је министар.
Према његовим речима, образовање иде ка интерактивнијем и комуникационом моделу, у којем вештачка интелигенција, дигитални алати и иновативне методе имају важну улогу у развоју критичког мишљења код ученика.
Телефони под знаком питања
Станковић је најавио и ограничавање употребе мобилних телефона у основним и средњим школама, уз напомену да ће кроз стручну и јавну расправу бити одлучено да ли ће телефони бити потпуно или делимично забрањени током боравка у школама.
Вучић покренуо тему још у децембру
Идеја о скраћивању часова први пут је у јавност доспела почетком децембра, када је о њој говорио председник Србије Александар Вучић. Он је тада нагласио да циљ није краћи боравак ученика у школи, већ већа концентрација и ефикаснија настава.
Часови од 30 или 35 минута већ су постојали у ванредним околностима – током пандемије корона вируса и претходних година – али сада се разматра њихова примена као трајног модела, макар кроз пилот-пројекат.
О овој теми раније су говорили и наставници. Професор математике Андреј Павловић из ОШ „Др Јован Цвијић“ у Смедереву истиче да питање трајања часа није техничко, већ психолошко и педагошко, преноси Блиц.
– Деца би била задовољна краћим часовима, вероватно и наставници, али родитељи имају резерве. Кључни проблем је концентрација, а не сама дужина часа – каже Павловић.
Он наводи да квалитетан час може да се одржи и за 30 минута, али само уз добру организацију, док би као боље решење видео блок-наставу, где се исти предмет реализује у више узастопних термина.
Једносменска настава као дугорочно решење
Павловић сматра да је прелазак на једносменску наставу кључна системска промена.
– Деца су данас у школи и по 12 сати дневно због смена. Нема времена за ваннаставне активности, одмори су кратки, а организација дана лоша. Морамо да престанемо да размишљамо по принципу „тако се одувек радило“ – закључује он.
(Ало/Блиц)
