Према речима саговорника Нове, потенцијални обухват лустрације не би се односио искључиво на чланове Српске напредне странке, већ на све носиоце јавних функција који су учествовали у системској корупцији, злоупотреби државне моћи и урушавању институција. Међу њима би могли да се нађу највиши државни функционери, али и појединци из правосуђа, полиције, медија и јавних предузећа. Тачније, сви они који су, без обзира на страначку припадност, погазили етичке, моралне и законске норме.
Студенти Универзитета у Новом Саду су у суботу одржали протест под именом „Шта значи победа?“. Као основне идеје студентског изборног програма наведено је доношење Закона о лустрацији и Закона о пореклу имовине.
Одмах се огласио председник Србије Александар Вучић и рекао да је Закон о лустрацији недемократски.
“То је закон који су они доносили још 2001. године и покушавали да спроведу и склоне сваког политичког противника којег нису ухапсили и спровели у Хаг. Уместо да предлажу изградњу државе и нових институција, побољшање здравства, образовања… Од свега што су могли да предложе, они су предложили недемократску борбу и прогон политичких противника и забрањивање, и то углавном оних које не могу да победе и који су од њих бољи. То је за мене разочаравајуће”, навео је он у укључењу у програм телевизије Информер.
Сада се поставља питање – шта се данас подразумева под лустрацијом, ко би у том процесу потенцијално одговарао и да ли се она уопште може свести на политички прогон, како то тврди председник?
Шта је лустрација?
Лустрација је правно-политички механизам којим се утврђује одговорност носилаца јавних функција за тешка кршења закона, људских права и злоупотребу државне моћи у претходним периодима. Њена сврха је спречавање да особе, које су учествовале у репресији, системској корупцији или урушавању институција, наставе да обављају највише државне и јавне функције.
За разлику од кривичне одговорности, која се утврђује пред судовима, лустрација се односи на политичку и моралну одговорност. Она подразумева временски ограничену забрану обављања одређених функција, уз јасно дефинисане критеријуме, право на одбрану и судску контролу.
Такође, лустрација се све чешће доводи у везу са питањем порекла имовине, одговорношћу за системску корупцију и политичку контролу над институцијама.
Ко би могао да се нађе на удару?
Једно од кључних питања када је реч о лустрацији јесте управо ко би се нашао на њеном удару? Ту дилему су додатно “подгрејали” студенти Факултета политичких наука објавом на друштвеној мрежи X, где су поделили слику генерисану помоћу вештачке интелигенције, на којој су приказани функционери који би подлегли Закону о лустрацији.
На фотографији су, између осталих, председник Србије Александар Вучић, председница парламента Ана Брнабић, министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар финансија Синиша Мали, министар културе Никола Селаковић, некадашња министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић…
“Они су се сами пријавили, остале ћемо ми”, написали су студенти у објави.
Oni su se sami prijavili, ostale ćemo mi!⛽ pic.twitter.com/SdpE0H5woK
— Blokada FPN (@blokada_fpn) January 18, 2026
Не треба заборавити ни да су у последњих неколико месеци поједини тужиоци и судије били смењени или премештени под сумњивим околностима, што додатно осветљава потребу за лустрацијом свих оних који су учествовали у политичким притисцима на правосуђе или су својим поступањем допринели урушавању његове независности. Да ће се тај притисак на правосуђе наставити, говори и то што Скупштина Србије ове недеље одлучује о предлозима закона које је поднео посланик СНС Угљеша Мрдић, а којима се фактички укида независност ове гране власти.
“Стати на пут сваком ко је ускратио људска права”
Говорећи о предлогу студената, адвокат Божо Прелевић за Нову каже да би Закон о лустрацији требало да буде основ потпуне промене приступа челним местима државних институција и да се тим законом суштински онемогућава да људи који су погазили сва етичка, морална и законска правила за време претходне власти, не могу више бити на челним позицијама у држави.
“То је поента Закона о лустрацији. То је пружање шансе једној новој држави да изађе из загрљаја политичко-финансијско-мафијашког криминала. Ако је неко вршио кривична дела, за то постоји суд, тужилац, одговорност пред судом. Ако је неко својим деловањем уништио неку професију или ускратио гарантована људска права, која познају наши закони и наш Устав, њима би требало бити ускраћено да наставе то да раде. Ето, то је лустрациона мера која није изум Србије. Примењена је и у Словенији, Чешкој, Словачкој, Пољској и имала је огромне ефекте”, каже Прелевић.
Када говори о примерима, Прелевић истиче да их има у парламенту, Пореској управи, МУП-у, дипломатији…
“Рецимо, имате министра информисања Бориса Братину. То је човек скандал. Ту је и низ људи који су се ређали на челу републичког парламента, а који нису поштовали Пословник о раду Скупштине. Имате људе из пореске управе или у Управи за спречавање прања новца, где видите да је неко зарадио милијарде, али не видите то по пореском третману. Такође, значајан број тужилаца који се ужасно огрешио о своју професију, један број судија. Код Генералштаба се види да неки људи штите струку и професију, а да неки то продају”, прича Прелевић и додаје:
“Таквих људи има и у војсци, који не спроводе Закон одбране, него промовишу политичке странке, што је забрањено. Затим, Марко Кричак, који је прескочио све кораке да би дошао на чело УКП-а. Види се зашто је он ту доведен. Све су то људи, који нису учинили кривично дело, али су онемогућили остваривање основних права и слобода из нашег Устава.”
Прелевић посебно помиње медије, али и Телекома Владимира Лучића.
“Дакле, неко ко је погазио све норме слободе информисања, не може да вам буде директор РТС-а. Ако је служба безбедности, преко својих уредника, прво постављала уреднике, блатила људе, креирала политичку сцену, дискредитовала све оне који би својим поштењем, знањем могли да помогну тој држави, такви људи из службе државне безбедности и такви уредници не би могли да раде у државним медијима које плаћају сви грађани”, сматра наш саговорник и наглашава:
“Ево рецимо Телеком. Ја не знам да ли тај човек који је на челу Телекома разуме какво је он зло направио и какво зло има намеру да прави и даље. Шта он омогућава својим злом? Шта је функција Телекома који је и мој, исто колико и његов?”
Говорећи о Вучићевој реакцији на сам помен лустрације и провере имовине, Прелевић каже да је председник опет покушао све да спинује и застраши свих 700.000 чланова Српске напредне странке да ће и они одговарати.
“Дакле, да потпуно појаснимо, лустрација не каже ‘сви чланови СНС-а ће да одговарају’, него само они чланови СНС-а који су погазили све норме, етичке, законске, моралне у свом деловању. С друге стране, под лустрацијом би требало да се нађу и сви они који нису чланови ни једне странке, који су исто то урадили”, закључује Прелевић.
Нова.рс
