Председник комисије Савета Федерације за заштиту државног суверенитета Руске Федерације Владимир Џабаров оцењује да је тај документ лоша вест за Европу, и то не први пут у последњих неколико година.
У самом тексту стратегије, који је први свеобухватни документ Пентагона те врсте још од 2022. године, види се оно о чему се у Вашингтону већ неко време говори тише, али упорно. Сједињене Америчке Државе померају фокус.
Као главни приоритет сада се наводи Западна хемисфера, док је азијско-пацифички регион постављен одмах иза ње. Европа, макар имплицитно, остаје по страни, са све већим очекивањем да сама носи терет онога што се дешава на Старом континенту.
Џабаров у томе види наставак линије пребацивања одговорности на европске савезнике. По његовим речима, Вашингтон више не жели да буде први и последњи ослонац за безбедносне изазове у Европи, већ да тај простор препусти самим Европљанима. Није то, додаје, изненађење, већ логичан наставак политике која се гради годинама.
У том контексту поново испливавају раније изјаве председника САД Доналда Трампа, који је више пута истицао да су Американци једине стварне „борбене јединице“ унутар НАТО-а.
Европске чланице алијансе притом је описивао као скуп земаља у расулу, вођених слабим политичарима. Према оцени руског сенатора, сада се те поруке више не изговарају само у наступима, већ су преточене у званичан документ Пентагона.
Занимљиво је и оно што у стратегији недостаје. За разлику од периода администрације Џоа Бајдена, Русија није означена као један од два главна и отворена противника Сједињених Држава.
Џабаров сматра да то не значи промену односа према Москви у позитивном смислу. Како наводи, реч је о прагматичном приступу садашње америчке администрације, која, по његовом тумачењу, уочава руске успехе у СВО, развој савремених система наоружања и реално стање на терену.
Главни акценат стратегије стављен је на обуздавање Кине. Пекинг је у документу описан као већ устаљена сила у индо-пацифичком региону, али уз приметно опрезан језик. Посебно се истиче да се у формулацијама не помиње Тајван, што Џабаров види као свесно избегавање додатног заоштравања и сигнал да Вашингтон пажљиво бира речи.
Све заједно, нова стратегија одбране оставља утисак документа који више говори о промени приоритета него о промени намера. Европа се у тој слагалици појављује као простор који треба да се снађе сам, док се пажња највеће силе преусмерава другде.
Колико су европске државе спремне за такву улогу и шта то дугорочно значи за односе унутар западног блока, остаје отворено питање које ће се тек разјашњавати у годинама које долазе.
Да ли је следеће бојно поље глобалног сукоба Медитеран сазнајте ОВДЕ.
Интермагазин
