- Ову банду треба растурити до краја, и то само на основу слова закона, ни на који други начин - рекао је министар културе Никола Селаковић на седници Скупштине Србије о запосленима Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК).
- Део њих је овај Селаковић предлог посланицима и народу схватио као "озбиљну претњу личној сигурности, а не само као претња расформирања Републичког завода" - каже за "Време" Ненад Лајбеншпергер, конзерватор.
Селаковићева претња је реваншизам
Објашњава да "имајући у виду поступања полиције у претходним месецима, када је она "деловала у оквиру својих надлежности", па тукла ђаке, студенте, и грађене на улицама, а студенте и професоре на факултету и када постоје информације и да се у полицијским униформама при насилним интервенцијама полиције налазе и лица која нису полицајци, онда не осећамо сигурност да нам физички интегритет неће бити заштићен неком могућом интервенцијом полиције, или људи обучених у црно."
- Са друге стране, та претња је свакако схваћена као реваншизам, као припрема освете за активности дела запослених у Републичком заводу, и као оно што нам је раније речено "да ћемо сносити последице" ако не извршимо брисање Зграда генералштаба из Централног регистра - навео је.
Случај Жича
Последње две недеље министар Селаковић могуће чак и свакодневно критикује и оптужује Републички завод за заштиту споменика културе. Запослени доказују да је све нетачно.
Кажу да, када се говори о успешности и неуспешности неке установе која је под ингеренцијом државе и у директном ресору једног министарства, а у индиректном још неколико, мора се бити свестан да то зависи управо од надлежних министарстава, Владе и Народне скупштине.
Па ипак, министар Селаковић је у Скупштини навео да је краљевачки Завод, манастиру Жича одузео статус културног добра, да је "укинуо подручје заштите де фацто које је десетинама хектара велико, свео само на порту манастира, манастирску цркву", те да је краљевачки Завод "уместо под сталну заштиту као добра од изузетног значаја, ставио под претходну заштиту".
Ненад Лајбеншпергер каже да „утврђивање непокретних културних добара и непокретних културних добара од великог значаја врши Влада Републике Србије, а непокретних културних добара од изузетног значаја Народна скупштина“.
То исто важи и за одузимање тих статуса. Значи да то није надлежност ни Републичког ни било ког другог територијалног завода па ни оног у Краљеву.
Утврђивање заштићене околине
Затим објашњава да су се након Другог светског рата мењали закони па тренутно, за свако непокретно културно добро мора постојати и одговарајућа заштићена околина. Због тога, Републички завод и територијално надлежни заводи раде на ревизијама раније донетих одлука, и подносе предлоге за утврђивање заштићених околина за она НКД која их нису добила раније.
Манастир Жича је у процесу утврђивања заштићене околине
Лајбеншергер наводи да тај део посла траје до три године и за то време простор или објекат добијају статус претходне заштите. То је правни механизам који служи да заштити простор односно објекат од неконтролисаних радова, односно, примењују се мере као да је реч о непокретном културном добру. По законима наше земље, статус претходне заштите може да да само територијално надлежан завод за заштиту споменика културе, не и Републички.
Министар Селаковић или није знао ништа од овога, или је неистину прогласио за истину рекавши да је краљевачки Завод Жичи одредио претходну заштиту како би одређеним лицима била дата дозвола за подизање туристичког комплекса са олимпијским базеном, аквапарком, бунгаловима, салом за весеља.
Ни један предлог није усвојен
На крају процеса утврђивања непокретног културног добра, РЗЗСК шаље припремљени Предлог или нацрт одлуке Министарству културе, које све то прослеђује Влади Србије на одлучивање.
- Од ступања на снагу Закона о културном наслеђу (почетком 2023 године), РЗЗСК је проследио Министарству културе одређен број припремљених нацрта Одлука којима се утврђује заштићена околина за одређена непокретна културна добра - наводи Лајбеншпергер.
- Од 2023. до сада, ниједна од тих одлука није донета. За неке је Влада Републике Србије донела своја акта да се они упуте Народној Скупштини на гласање, а неки су чак и били на дневном реду, али до гласања за њих није дошло - додао је.
Треба рећи и да је у припреми Предлога одлуке о утврђивању заштићене околине манастира Жича учестовало и Министарство културе, "а све несугласице које су постоје су решене, па и део њих које је министар помињао у свом излагању".
У оквиру те процедуре, РЗЗСК је новембра прошле године објавио и јавни оглас у циљу обавештавања сопственика, заинтересованих органа и установа да је поступак поменутог утврђивања у току.
- У законском року, Републички завод није примио ни једно мишљење у вези наведеног покренутог поступка, па је јасно да министрово освртање на то, заправо има функцију обрачунавања са Републичким заводом и његовим стручњацима због исказаног стручног интегритета и личних и колективних храбрости показаних у супротстављању противправних радњи у којима је министар учествовао - истакао је Ненад Лајбеншергер.
Лажне оптужбе и због других манастира
Осим да не брине о Жичи, министар Селаковић је оптужио РЗЗСК и да "не штити наслеђе на прави начин", "да неће да мрдне прстом" и поводом других манастира.
Запослени наводе да је РЗЗСК ангажован на заштити и извођењу конзерваторско рестаураторских радова управо на тим објектима због којих их Селаковић прозива.
Кажу да се Црква Светог Николе у Старом Сланкамену, као и неколико других, налази у Програму рада Републичког завода за 2026. годину и да ће сви бити финансирани преко Министарства културе.
- Иако не можемо да тврдимо да је то случај, чини се и да су фотографије оштећења које је министар показао пред Народном скупштином и јавношћу која је пратила пренос управо из документације коју је Министарству културе достављао Републички завод, са обавештењима о стању наведених објеката, тражењу средстава за обнову и слично - пише у њиховом саопштрењу поводом министрових оптужби у Скупштини.
- Министар помиње радове у порти цркве Св. Апостола Петра и Павла код Новог Пазара као неадекватне, а заправо је сагласност на пројекат и за саме радове управо стигло од Министарства културе РС, а за који је прибављено и позитивно мишљење Међународног комитета ИЦОМОС-а, саветодавног тела УНЕСЦО-а с обзиром да се ради о светској културној баштини.
Такође се министар Селаковић осврће на археолошко налазиште Царичин Град, а које стручњаци Републичког завода припремају за упис на Листу светске природне и културне баштине, но без адекватне подршке државе и ресорног Министарства.
Наиме наведено археолошко налазиште је проглашено за капитални пројекат за Републику Србију и одвојена су значајна средства за реализацију тог пројекта.
Међутим, неопходна сагласност за коришћење тих средстава од Министарства финансија никада није стигла у Републички завод, те је преко 70% средстава враћено у буџет РС, што је у коначници довело до немогућности реализације капиталног пројекта - закључује.
Ово је део ширег проблема, пошто Републички завод, током 2024. и 2025. године није добио неопходне сагласности Министарства финансија за покретање јавних набавки за већи број својих пројеката и активности, па је био принуђен да у буџет врати десетине милиона динара, о чему ћемо писати ових дана, пише Време.
Извор: Време
