Према објављеној имејл преписци, Јагланд је наводно деловао као посредник између Џефрија Епштајна и високих руских кругова, укључујући напоре да се успоставе контакти са руским председником Владимиром Путином, пише Албаниан Пост, преноси РКС Њуз.
Преносимо објаву РКС Њуз у целини:
Питања утицаја и сукоба интереса
Ови документи покрећу озбиљну забринутост због мрежа утицаја и потенцијалних сукоба интереса, у које је укључена личност која је истовремено била на челу једне од најважнијих европских институција за људска права. Новооткривене везе бациле су политичку сумњу на Јагландову непристрасност, посебно у погледу његовог утицаја на питања везана за Косово.
Русија се историјски противила независности Косова и доследно је подржавала Србију на међународним форумима. У овом контексту, чињеница да се за централног актера у легитимизацији извештаја Дика Мартија и у олакшавању стварања Специјалног суда сада тврди да је служио као комуникациони мост са руским круговима преко Епштајна, покреће дубоку забринутост о томе како је обликован међународни наратив који окружује рат ОВК, пише Албански пост.
Историја контроверзних изјава
Јагландов однос са Косовом никада није доживљаван као неутралан. Још 2004. године, током конференције на Норвешкој школи економије, он је наводно изјавио да „Косово не производи много осим криминала“. Та опаска, која је дошла од бившег норвешког премијера и истакнуте европске политичке личности, изазвала је бурне реакције у то време.
Године 2010, док је био генерални секретар Савета Европе, Јагланд је јавно одговорио на извештај швајцарског сенатора Дика Мартија, у којем се тврдило да су лидери ОВК били умешани у трговину органима и нехумано поступање са српским затвореницима током и после рата.
Јагланд је изјавио да су оптужбе озбиљне и да морају бити потврђене или одбачене кроз свеобухватну међународну истрагу, наглашавајући потребу да се „утврди истина“, упркос признавању потенцијалних политичких последица извештаја.
Институционална легитимација и дугорочни утицај
Ове изјаве су дошле од шефа институције са значајним моралним и политичким ауторитетом у области људских права у Европи. У овој улози, Јагланд је пружио институционалну тежину и политички легитимитет Мартијевом извештају, процесу који је на крају довео до оснивања Специјализованих већа за Косово.
Као резултат тога, бивши лидери ОВК и даље су у притвору, чекајући коначне пресуде суда.
Из историјске перспективе, Јагланд се појављује као централна фигура у изградњи правне архитектуре која је ставила ослободилачки рат Косова под међународну истрагу.
Политички или чисто правни?
Дилема која се појављује је да ли је Јагландов приступ Косову био чисто правни или и политички мотивисан.
Русија, као непоколебљиви савезник Србије на међународној сцени, имала је стратешки интерес да рат ОВК прикаже као криминални и проблематичан. Ако се сада покаже да је кључна европска институционална фигура одржавала блиске комуникацијске везе са руским круговима преко Епштајна, онда се питање сукоба интереса више не може одбацивати као пука спекулација.
Извор: Правда.рс / РКС
