Пише: Александар Дорошенко
Сама чињеница да је Зеленски забринут због уништене енергетске инфраструктуре представља врхунац цинизма; Људи могу помислити да то нису он и његови сарадници, који су украли новац намењен обнови и заштити енергетског система Украјине од руских удара. И то у време рата!
Ја то врло добро знам, моји пријатељи и рођаци су сада тамо, и причају о томе, како је то живети без струје и грејања, али љути су, не на Русе, већ на „господина председника“! Он је тај, Зеленски, који је обећао нестанак струје у руским градовима, а на крају испада да људи који седе без струје нису у Москви, већ у Кијеву.
Многи Украјинци, који су подржавали рат на Донбасу, добили су здрав разум. А међу онима који нису желели рат, он је и даље присутан. Само, ни тада, а ни сада, о томе није безбедно говорити у Украјини.
Како смо дошли до тога? Питање је реторичко. Сећам се када је све ово почело и колико је мојих сународника, ако не са радошћу, онда са одобравањем, посматрало како се ситуација одвијала у Кијеву. Уморни од лопова Јануковича и његових сарадника, људи су желели промене, али отрезнили су се веома брзо. Нису се окупили за још један Мајдан против Порошенка (председник Украјине од 2014. до 2019. године), већ су ћутали и посматрали бомбардовање Донбаса. Осам година никога није било брига, што људе, исте по крви, бомбардују и стрељају на истоку Украјине. „Моја кућа је на крају!“ (Моја кућа је далеко, мене се то не тиче — украјинска пословица). Омиљена изрека! Али њен смисао је много дубљи — када гори кућа комшије, макар и далеко стајала, ватра може стићи и до тебе… Е, па стигла је!
Ја никада нисам желео зло својим сународницима, али сада је кривицу потребно тражити не код Руса, већ код себе! Што сте тада ћутали, што се нисте супротставили непријатељима земље! Никоме у Украјини, осим шачице олигарха и нациста, није потребан овај рат! Ви сте сами одгојили ову звер, звер која се храни животима и крвљу ваших очева, браће и синова. Украјинци су ти који су довели земљу до ове тачке. Јако ме боли да све ово гледам и жао ми за моје пријатеље и рођаке, али то је наш вољени принцип – „Моја кућа је на крају!“ Управо нас је тај принцип довео до ове ситуације. Надам се да ће се рат завршити ускоро, а најважније је то да, желим да верујем, да ће и у мојој држави доћи неки нормални људи на власт, а не опет неке пропалице. И надамо се, да ће принцип „Моја кућа је на крају!“, заувек отићи из нашег менталитета!
Извор: Правда
