Европски лидери су одбили молбе америчког председника Доналда Трампа да пошаљу снаге како би се обезбедио Ормуски мореуз, кључни пловни пут за глобални проток нафте, гаса и ђубрива.
Очекивало се да ц́е се данашњи самит првобитно фокусирати на превазилажење противљења Мађарске кредиту за Украјину, али су сукоби у Ирану и Либану изменили дневни ред.
Раст цена енергената због рата и страхови у Европи од нове избегличке кризе подстакли су лидере да Блиски исток поставе као приоритет на самиту.
- Веома смо забринути због енергетске кризе - рекао је белгијски премијер Барт Де Вевер уочи самита. Рекао је да су цене енергије биле превисоке пре рата, али да је сукоб "створио још један скок".
Европски лидери су били веома критични према иранској влади, али нико није понудио помоц́ САД. Велика Британија одлучно одбија да буде увучена у рат, док Француска сматра да пре других корака борбе прво треба да стану. Аустријски канцелар Кристијан Штокер рекао је да Европа "нец́е дозволити да буде уцењена" да се придружи кампањи САД и Израела.
- Европа, а ни Аустрија, нец́е дозволити да буде уцењена. Интервенција у Ормуском мореузу ионако није опција за Аустрију - рекао је Штокер уочи самита Европског савета лидера 27 земаља ЕУ.
Шефица спољне политике ЕУ Каја Калас рекла је да међу лидерима "нема жеље" да прошире деловање европских поморских снага у Црвеном мору на безбедност Ормуског мореуза.
Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је да рат мора да се заврши пре него што његова земља може да помогне у питањима као што је одржавање слободних бродских путева.
- Можемо и хоц́емо се обавезати само када оружје утихне. Тада можемо много тога да урадимо, чак и до отварања морских путева и њиховог одржавања слободним, али то не радимо током текуц́их борбених операција - рекао је Мерц.
Додао је да је за то потребан међународни мандат.
Иако ЕУ није страна у сукобу, холандски премијер Роб Јетен рекао је да разуме разлоге САД и Израела за покретање кампање против "бруталне" иранске владе.
Позвао је ЕУ да повец́а и санкције Ирану и подршку иранским опозиционим групама.
Шпански премијер Педро Санчез назвао је рат на Блиском истоку "нелегалним" и дестабилишуц́им.
- Против смо овог рата јер је нелегалан. Наноси велику штету цивилима, наравно, избеглицама и економским последицама које цео свет, посебно глобални југ, вец́ трпи - навео је Санчез.
Трамп је поменуо подршку НАТО за обезбеђивање Ормуског мореуза, али је није званично затражио, рекла је премијерка Летоније Евика Силина.
- Када буде неких званичних захтева, мислим да увек морамо да их размотримо - рекла је Силина.
Европска комисија је рекла лидерима да има мешавину финансијских инструмената које земље чланице могу да примене како би снизиле цене енергије, што ц́е бити предмет дискусије. Ниједна јединствена политика вероватно нец́е успети да ублажи економске шокове од рата на безбројним тржиштима блока, од Румуније до Ирске.
Лидери ЕУ се надају да ц́е им искуство у одвикавању од руске енергије након инвазије на Украјину 2022. године и повец́ању војне потрошње омогуц́ити да достигну енергетску независност.
Док су неке европске престонице позивале на обуставу или укидање климатских мера, друге су тврдиле да дугорочна енергетска стратегија ЕУ треба да буде домац́а одржива енергија одвојена од рањивих тржишта фосилних горива.
Председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да "енергија значи безбедност" и да ЕУ треба да "изгради сопствене капацитете за производњу сопствене енергије".
Лидери из Италије, Аустрије, Хрватске, Грчке, Румуније, Бугарске, Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке затражили су од Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да успоре увођење система ЕУ за трговину емисијама гасова са ефектом стаклене баште.
У писму у које је имала увид агенција Асошиејтед прес, навели су да је то "превише стрмо и преамбициозно" с обзиром на "крхкост данашњих економских екосистема".
Бета
