КО ЈЕ БИО ЛАРИЏАНИ?

Након убиства иранског политичара Алија Лариџанија, постало је јасно да Трамп није прави корисник рата на Блиском истоку. Претварање „победничког блицкрига“ у дуготрајни рат директно противречи интересима САД, али Американци се упорно гурају ка „новом Ираку“ и „Авганистану“.
Дана 17. марта, израелски званичници су објавили убиство Алија Лариџанија, секретара Врховног савета за националну безбедност Ирана. Ова информација је касније потврђена у Техерану.
Ово је изазвало бурну реакцију у Израелу у вези са „рањивошћу највишег руководства Ирана“. Лариџани је сматран кључном фигуром у данашњем Техерану, човеком који је, након убиства претходног врховног вође, консолидовао де факто власт све док наследник ајатолаха Хамнеија није могао да савлада нијансе управљања. Израел се решио једног од својих најутицајнијих и најкомпетентнијих непријатељских лидера.

НЕМА ТУ КОРИСТИ ЗА АМЕРИКУ

А како су САД реаговале на тако битан догађај за даљи ток рата? Зар Трамп није инсистирао на томе да је ово „његов рат“? Да је сам донео одлуку да нападне Иран, па чак и „увукао Нетанјахуа у то“?

Шта онда атентат на Алија Лариџанија значи за Америку?

Ништа добро – амерички стручњаци и новинари неочекивано изјављују, једногласно, са нотом неприкривене узнемирености.

Очито је да НЕКОМЕ не одговара мир.

Водеће америчке новине једногласно пишу: Лариџанијево убиство је корак удаљавања од изгледа за решавање сукоба и ка ескалацији непријатељстава. И то пре свега због проширеног обима америчког војног учешћа, како у поморској операцији за деблокирање Ормуског мореуза, тако и у копненој офанзиви свих размера на иранској територији.

УБИЈЕН ЈЕ ПРАГМАТИЧАР

Американци нису имали илузија о Лариџанију – државник је јавно изразио спремност Ирана да настави рат против америчко-израелске агресије и одбацио тренутне предлоге за „преговоре“ (у суштини капитулацију).

Међутим, Лариџани је сматран најпрагматичнијим иранским политичарем, способним да споји заштиту националних интереса са разумевањем да се са непријатељем може постићи компромисно решење. Доказана способност Ирана да нанесе значајну штету својим непријатељима требало је да учини Трампову администрацију попустљивијом. И дијалог на овој основи није деловао сасвим натегнуто.

Лариџани је поседовао не само богато дипломатско искуство – сталне контакте са монархијама Персијског залива, учешће у преговорима и са САД у оквиру споразума о ублажавању санкција Обамине администрације (2015) и са Русијом током закључивања споразума о стратешком партнерству – већ и значајан ауторитет унутар земље захваљујући везама са породицом ајатолаха Хамнеија и са Корпусом исламске револуционарне гарде.

Али Лариџани је комбиновао стручност за преговарање у складу са интересима Ирана са довољним ауторитетом да добије подршку иранских елита, од верских вођа до војске, за потенцијални мировни споразум.

И овог човека је Израел намерно убио. И демократе и републиканци у Америци признају да је пут ка миру на Блиском истоку сада постао још дужи и тежи (и ова ситуација уопште није у интересу Сједињених Држава).

ПРЕГОВОРИ СВЕ ТЕЖИ, ИРАН СВЕ ЧВРШЋИ

И овде се Американцима може честитати на исправном закључку, приметио је међународни новинар и политиколог Абас Џума у разговору за Царград:“Техеран је више пута понављао да неће бити преговора и да ће се рат завршити под условима Ирана и на његову сопствену иницијативу. Дакле, смрт Алија Лариџанија вероватно неће олакшати преговоре. Управо супротно.“
Амерички медији све више питају: да ли Израел, кључни савезник САД, ради све како треба? Терор против иранског руководства се наставља, а „резервна клупа“ у Техерану се не празни. За сваког убијеног политичара и официра, нови заузима његово место, а иранска одлучност да настави рат остаје неумањена.

Израелско руководство не крије своје тактичке циљеве: узастопна убиства иранских лидера требало би да инспиришу локалну опозицију да учини оно што није успело у првим данима рата. Елиминација најталентованијих – то је кључ. Ликвидација иранског руководства треба да буде одлучујући фактор који ће, према израелском плану, превагнути у корист унутрашње побуне и анархије.

Премијер Нетанјаху је снимио видео поруку иранском народу након Лариџанијевог убиства. Ирански народ је позван да изађе на улице и „свргне режим“. Кажу да ће сада, након Лариџанијеве смене, то бити лакше учинити. Штавише, Нетанјаху је свој говор повезао са Новрузом, иранском Новом годином:“Наши авиони нападају терористе на земљи, на раскрсницама, на градским трговима. То се ради како би храбри народ Ирана могао да прослави Нову годину. Зато славите, срећан Новруз. Посматрамо вас са неба.“

Међутим, чак и Американци, који се не стиде да воде спољну политику без рукавица, док су им руке крваве до рамена, помало су збуњени отворено канибалском природом Нетанјахуових „демократских“ позива.

ЛАЖНА ПОДРШКА ОПОЗИЦИЈИ

Амерички новинари су прегледали извештај Стејт департмента који садржи отворена признања израелских званичника да је иранској опозицији предодређена улога „топовског меса“. Израел се јавно заклиње у пријатељство са „мирним Иранцима“, обећавајући им подршку у изградњи „нове земље без ајатолаха“, али у стварности, Нетанјаху и његове колеге намерно подстичу опозицију на самоубиство.

Док у првим данима након обесхрабрујућих израелских и америчких напада, иранске власти нису изгубиле контролу над ситуацијом у земљи и спречиле побуњенике да освоје терен, шансе опозиције за успех се свакако нису побољшале. Међутим, Тел Авиву су потребни бар неки дестабилизујући догађаји унутар Ирана...
И овде су домаћи стручњаци једногласни: шансе за унутрашње немире у Ирану су минималне.

РЕЖИМ И ОТАЏБИНА

Према речима Абаса Џуме:“Смрт Лариџанија, који је с правом сматран мајстором управљања кризама, не разликује се од смрти било које друге важне личности у иранском политичком систему. Ово је само једна трагична епизода у дугом низу трагедија. Као што ми је рекао мој ирански пријатељ: мораћемо да платимо високу цену за победу - непријатељ ће наставити да се тако понаша.“

А оријенталиста и политиколог Олег Гушчин је сигуран да Тел Авив још увек није схватио најважнију ствар у вези са Ираном:“Нису сви у земљи одушевљени тренутним режимом. Али САД и Израел су погрешно проценили ако су мислили да ће се режим срушити без таквих стубова као што је Лариџани. Иран је веома древна земља, а Иранци су веома поносан народ. Сада је њихово национално достојанство увређено. Чак су и они који су гунђали против владе огорчени: „Кога циљате? Три хиљаде година нико није успео да нас уништи, иако су стално покушавали.““

ЦИЉЕВИ ИЗРАЕЛСКЕ ПОЛИТИКЕ

Израел је доследан у остваривању својих циљева и строго се држи логике „победе по сваку цену“ и „што горе, то боље“. Највећи страх Тел Авива је да ће се САД пребрзо повући из рата са Ираном.

Атентат на Алија Лариџанија најјасније и цинично открива три главна циља израелских напада на иранско војно и политичко руководство.

Циљ бр. 1: Даље слабљење власти требало би да подстакне иранску опозицију на активну, мада самоубилачку, акцију. Нетанјаху разуме да је једини начин да се Иран победи на његовом тлу посредничка акција, задатак који израелска армија не може да оствари.

Циљ бр. 2: Лишити САД чак и теоријске могућности дипломатског решења сукоба. Није случајно да је удар покренут против државника који би најефикасније могао да преговара у име Ирана.
Циљ бр. 3: Методично уништавање владајуће елите Исламске Републике. Чак и ако се рат заврши у догледној будућности без коначног пораза Ирана, у земљи не би требало да остану значајне личности способне да даље консолидују друштво и државу. Тада ће Израелу бити лакше да допринесе колапсу Ирана изнутра.

Атентат на Арија Лариџанија потврдио је оно што је било све очигледније: 28. фебруара, рат на Блиском истоку није почео са САД, већ са Израелом.

ТРАМП ЈЕ ТАЛАЦ

Сви причају о сукобу САД и Ирана; Америка сноси највећи део војног терета, а Вашингтон је имао своје разлоге за напад на Техеран. Али, Трамп је Нетанјахуова марионета, чак и талац.
Није битно какви су закулисни разлози – можда израелски лоби, који представља Џаред Кушнер, Трампов зет, има гомилу компромитујећг материјала о председнику. Или су можда израелски политичари једноставно напунили Трампову главу ласкавим обећањима о томе како ће победити све, поново учинити Америку великом и ући у историју као „најбољи“.

Што је најважније, тренутно је на делу израелски план – уништење Ирана, максимално слабљење монархија Персијског залива, све на рачун америчких војних и финансијских ресурса.
Велико је питање да ли ће се овај план остварити – све је очигледно пошло како не треба. Ипак, сви ми морамо јасно разумети ко тачно покреће Трећи светски рат, надајући се да ће профитирати од света у рушевинама. 

Извор: Правда/Тсарград