Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко је данас рекао да верује да ће Гаспром ускоро завршити разговор с партнерима о продаји руског удела у Нафтној индустрији Србије, те да ће "НИС имајући тај темељ и стабилност да се и даље развија на најбољи начин".
Боцан-Харченко је за београдску ТВ УНА казао да је упознат с током преговора о продаји руског удела у Нафтној индустрији Србије, али да није директан учесник, због чега детаље могу да изнесу само компаније које у њима учествују, пре свега руски Гаспром, садашњи већински власник.
Казао је да је одлука о продаји НИС била тешка за руску страну "пре свега из моралних разлога" и да јој је "било важно да онај ко купи НИС настави да га развија као што је било испланирано од стране Гаспром њефта".
Коментаришући гасни аранжман Србије и Русије који истиче 31. марта, Боцан-Харченко је рекао да очекује да ће ускоро бити постигнут нови споразум.
"Председник Вучић је све рекао, пратим дуго шта председник Вучић прича често и суштински о нашим односима. Он се увек ослања на поуздану реалност. Није ствар моје маленкости да дајем коментаре на оно што председник говори, али наравно он је рекао оно што постоји реално - сада очекујем нови уговор", реко је он.
У вези с гасом је рекао да "има ствари за које српска страна има разумевање, односно да је Гаспром у тешкој ситуацији".
"Најважније је да имамо принципијелан споразум и дугорочну сарадњу у области гаса, док ће детаље, укључујући цену и трајање уговора, дефинисати компаније у преговорима", рекао је Боцан-Харченко.
"Пре свега задатак Гаспрома је да се обезбеди енергетска стабилност отаџбине", рекао је Боцан-Харченко и додао да је Русија енергетски стабилна.
Боцан-Харченко је оценио да се Србија "релативно успешно" прилагођава променама на енергетском тржишту света због рата на Блиском истоку и додао да је, уз "мере које предузимају председник Србије и Влада... енергетско тржиште у Србији стабилно и нема повећања цена.., а ту је и допринос сарадње са Русијом и допринос Русије у смислу дугогодишњих активности у развоју Нафтне индустрије Србије".
Говорећи о економској сарадњи Србије и Русије, Боцан-Харченко је рекао да тренутно нема нових преговора, већ да се ради на прецизирању "раније договорених стратешких праваца сарадње".
У вези с планом развоја Србије до 2030. године који је представио Вучић, рекао је да је "Русија ту да пружи помоћ, спремни смо да окренемо нашу сарадњу још више према сарадњи са Србијом, имамо обострани интерес и што се тиче суштине цене биће решена на најбољи начин".
На питање да ли постоје "шумови" у односима Србије и Русије, рекао је да их у политичкој сарадњи нема и није их било ни раније.
"Било је неких питања која траже додатну расправу, рецимо питање појављивања оружја српске производње у рукама украјинских оружаних снага. Било је одмах разговора и брзо смо дошли до разумевања и долазимо до тога да се све поштује", казао је амбасадор за ТВ УНУ.
Боцан-Харченко је говорио и о својим сећањима на напад НАТО-а 1999. на Савезну Републику Југославију и казао да је она "срушила међународно право - на Блиском истоку видимо последице".
Истакао је да је захваљујући напорима Руске Федерације која је стална чланица Савета безбедности (СБ) УН, као и Кине и још неколико држава, Косово и даље део агенде Савета безбедности и додао да Русија тражи и да ће тражити "расплет и решење на основу СБ".
"Мислимо да је неопходно да се СБ што више бави ситуацијом око Косова и положајем Срба са КиМ, правима, безбедношћу, очувањем институција које се баве здравством, образовањем и очувањем културе", рекао је руски амбасадор за ТВ УНУ.
Изнео је и ставове власти Русије о рату у Украјини - да су руске акције у складу са Повељом Уједињених нација и да су повезане с правом народа на самоопредељење и као пример навео то што је украјински Донбас прогласио независност због кршења права Руса који тамо живе и других проблема, те су "тражили помоћ Руске Федерације".
Говорио је и о садашњем рату на Блиском истоку, који, како је рекао, "изазива забринутост, жаљење нарочито што се тиче Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Катара, Ирака.
Боцан Харченко је рекао да је то "жесток рат и тешко да се сада назире неки расплет или неки крај", а показало тога је се да се показало да "Иран има много чвршћу и стабилнију државну структуру него што су неки очекивали".
Амбасадор је оценио да рат на Блиском истоку "отвара и питање јединства НАТО-а" и ствара тешке економске последице, посебно на енергетском тржишту, те тако "свет улази у нову енергетску реалност" и додао да "не би рекао да ЕУ зна и има могућност да се томе прилагоди".
На питање о томе да ли је у току "нова подела света", Боцан-Харченко је рекао да је "ово тешка фаза формирања мултиполарног света са више центара моћи политичке, економске, свих врста утицаја, која се сада убрзава".
"Запад, пре свега САД, не жели да изгуби улогу глобалног хегемона. Исто важи и за Европску унију, иако се многе европске економије суочавају са озбиљним изазовима и приближавају рецесији", рекао је он.
"Због тога имамо пуно регионалних и ширих сукоба и имамо ризик ширења и јачања сукоба, али хајде да верујемо да неће доћи до Трећег светског рата и да ће добра воља победити", закључио је руски амбасадор за ТВ УНУ.
Извор: Н1
