Претње и напади Ирана на бродове у Заливу повећали су ризик проласка до те мере да је готово сав саобраћај кроз ову уску водену путању заустављен.

Ормуски мореуз је главни канал за око 20 одсто светске нафте и природног гаса, као и за ђубрива неопходна за производњу хране од које свет зависи.

Како се енергетска криза продубљује, амерички председник Доналд Трамп је истицао дипломатске напоре да се оконча блокада, док истовремено разматра распоређивање хиљада додатних трупа на Блиски исток и могућност америчких морнаричких ескорта за танкере.

Али Иран и даље има предност у многим аспектима – делом због својих неконвенционалних ратних метода, укључујући јефтине дронове и поморске мине, а делом због своје географије, пише ЦНН.

Комбинација ових фактора отежава САД-у или другим државама да војно обезбеде бродове или контролу мореуза.

Контрола над мотреузом је Ирану и уносна. Званичници Ирана рекли су да ће наставити да наплаћују таксе за сигуран пролазак неких танкера кроз пролаз, након што је Ллоyд’с Лист Интеллигенце у извештају од 23. марта навео да су најмање два брода платила велике суме да би прошла.

Зашто географија иде у корист Ирану?

Ормуски мореуз је широк око 38 километара на најужем месту, према аналитичкој фирми Вортеxа, а скоро сав саобраћај иде кроз две главне пловне траке које су још ужије.

„Описује се као уско грло с разлогом. Наводно има много уских грла широм света, али ово је јединствено изазовно, јер нема алтернативе,” рекао је Ник Чилдс, виши истраживач за морнаричке снаге и поморску безбедност при Интернатионал Институте фор Стратегиц Студиес (ИИСС).

Део изазова за бродове и евентуалне операције ескорта је што је простор за маневар изузетно ограничен.

„На отвореном океану увек постоји опција промене руте; у уском тјеснацу та опција не постоји,” рекао је Кевин Роуландс, уредник часописа при Краљевском институту уједињених служби. „То значи да Иран не мора нужно да тражи своје циљеве – може да седи и чека“.

Он практично ствара „зону смрти”, у којој је време упозорења на напад често само неколико секунди.

Да не помињемо, Иран има готово 1.600 километара обале, са које може лансирати противбродске ракете. Те ракетне батерије су мобилне, што их чини тежим за уништавање, а дугачко заливско приобаље омогућава Ирану да напада и далеко изван самог мореуза.

„На северној, иранској страни, терен није раван. Постоје брда, планине, долине, насељена подручја и острва. Све то отежава детекцију надолазеће претње и олакшава Ирану да сакрије мобилне системе наоружања,” рекао је Кевин Роуландс за ЦНН.

Које претње бродови имају у Ормуском мореузу?

Аналитичари кажу да је капацитет Ирана да нанесе штету комерцијалним бродовима кроз своје офанзивне способности смањен од почетка рата.

„Међутим, готово је немогуће смањити ризик на нулу, и можемо очекивати да бродови и даље буду изложени одређеном нивоу претњи од неких или свих ових система“, рекао је Роуландс.

Сложене претње значе да би свака операција ескорта бродова вероватно морала ићи даље од традиционалног конвоја ратних бродова који путују испред и иза танкера.

„Вероватније је да ће морнаричка мисија користити слојевиту одбрану, са надзором из сателита, патролних авиона и беспилотних летелица. Бродови би могли користити руту која је очишћена од мина,” рекао је Роуландс.

САД је успео да ослаби многе од Иранских конвенционалних морнаричких способности, рекао је Чилдс. Али највећа претња и даље долази од Иранског неконвенционалног арсенала, као што су дронови, брзи мали нападачки бродови, па чак и беспилотни чамци напуњени експлозивом.

„Ако Иранци одлуче да постављају мине, то се може урадити са задње стране обичног једрењака који делује неупадљиво,” рекао је Чилдс за ЦНН.

„Иако су САД вероватно узели у обзир главне иранске подморнице, можда још увек постоје ‘патуљасте подморнице’ о којима треба водити рачуна,” додао је, мислећи на мале подморнице које могу радити у плитким водама.

Савезници САД-а, укључујући Британију, Француску и Бахреин, такође раде на развоју планова за заштиту међународне пловидбе кроз мореуз.

Каква је тренутно ситуација?

Иран је напао најмање 19 бродова у близини Ормуског мореуза, у Персијском заливу и Заливу Оман.

Аналитичари истичу да Иран чак ни не мора уништити бродове да би постигао циљ ометања глобалне енергетске трговине. Све док претња остаје довољно висока, бродарске компаније неће ризиковати да наставе транзит. Ипак, неки бродови повезани са Ираном, Кином, Индијом и Пакистаном успели су да прођу кроз мореуз.

Иран је рекао да „непријатељски настројени бродови” могу пролазити тјеснацем ако се координирају са иранским властима.

Према извештају Ллоyд’с Лист Интеллигенце, најмање 16 бродова је прошло, укључујући један за који се верује да је платио 2 милиона долара, као и неколико „зомби” танкера који су користили лажне идентитете демонтираних бродова.

Чак и ако се сав танкер саобраћај на крају обнови, биће потребно време да се очисти заостатак: Према подацима Међународне поморске организације, скоро 2.000 бродова је заглављено унутар Персијског залива.

Администрација Трампа истиче наводни дипломатски напредак. Иран, с друге стране, тврди да није у преговорима са САД-ом, иако признаје размену порука преко посредника.

Трампово спомињање преговора долази у контексту слања хиљада америчких маринаца и морнара ка Блиском истоку.

Два америчка званичника рекли су ЦНН-у раније ове недеље да 11тх Марине Еxпедитионарy Унит и Боxер Ампхибиоус Реадy Гроуп путују ка региону. Претходно је МЕУ са нападачког брода УСС Триполи такође послат на Блиски исток, без откривања тачне локације или циљаних операција.

Ове јединице се обично користе за мисије попут евакуација и амфибијских операција које захтевају прелазак са брода на обалу, као што су рације и напади.

То је повећало спекулације о потенцијалним копненим операцијама, иако администрација Трампа тврди да је копнена операција у Ирану искључена.

Војни аналитичари кажу да САД можда рачунају на то да само присуство УСС Триполи и других морнаричких јединица у региону може бити довољно да промени иранске калкулације.

Трамп такође прети ударима на додатне објекте повезане са иранском трговином нафтом ако Иран настави блокаду Оормуског мореуза. Прошлог петка америчка војска је погодила војне објекте на острву Карг, које руководи око 90 одсто извоза сирове нафте земље.

Објекти повезани са нафтном трговином на острву под контролом владе нису погођени, али Трамп је упозорио да би они могли бити следећи, што би представљало додатну ескалацију.

Danas