Чувени '’тетејац'’ је настао у руском граду Тули, тадашњи СССР, 1933. године, а његов конструктор је био Фјодор Васиљевич Токарев, по којем је и назван овај пиштољ (рус. Тульский Токарев – ТТ).
То је био први совјетски полуаутоматски пиштољ, који се одликује својом једноставношћу и великом пробојношћу своје муниције калибра 7,62 Токарев. Метак калибра 7,62 Токарев је настао по узору на метак калибра 7,63 Маузер.
Југословенске власти су 1947. године донеле одлуку о серијској производњи копије тулског Токарева у Крагујевцу, а та идеја је спроведена у план 1960. године. Први примерак је произведен 1957. године, и због тога југословенска верзија овог пиштоља има ознаку М57.
Техничке разлике између југославенског и совјетског пиштоља готово су незнатне, а најзначајније су да М57 користи оквир капацитета девет, а ТТ-33 капацитета осам метака. Већи капацитет оквира је разлог за нешто већег рукохвата код М57. Такође, водилица повратне опруге се код Заставиног модела састоји од два дела.
Визуалне различитости су веома мале али видљиве. Тако совјетски ТТ-33 на корицама пиштоља има ознаку звезде петокраке око које је ознака ЦЦЦР. Југославенска верзија пиштоља има ознаку ФНРЈ или СФРЈ, а касније је уместо тих онака на дршци уведен лого Застава оружја у виду кружног слова Z.
Касније, Застава оружје (данас Zastava Arms) произвело је 1970. године модел М70 са калибром 9 мм Парабелум (Лугер). На основи М57 и М70 је направљен и Z10 са муницијом калибра 10 Ауто.
М57 је био у употреби у војсци и милицији до распада Југославије, затим у МУП-у Србије до увођења CZ99, у Војсци Југославије/СЦГ и у Војсци Македоније од 1992. године.
О новој руској аутоматској пушци сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
