Најновије

ОКРШАЈ ДИВОВА: Кина користи пандемију да појача војни притисак на спорној територији, али Америка им због тога ради о глави

Како се ширење пандемија корона вируса убрзавало широм света, Кина је појачавала кампању дипломатског и војног притиска на Тајван, надедено је у извештају америчког Конгреса у који је "Форин полиси" имао увид. У међувремену, дешавајасу се и појачане тензије на релацији Вашингтон-Пекинг због чега републиканци подстичу администрацију председника Доналда Трампа да оствари ближи савез са острвском нацијом.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Америчко-кинеска комисија за економску и безбедносну ревизију, две деценије стар одбор састављен од чланова које су именовали и демократе и републиканци, упозорава да су кинеске војне снаге укључене у агресивне акције и да борбеним авионима надгледају Тајвански мореуз.

Било какво појачање агресије у близини Тајвана вероватно ће додатно повећати тензију између Кине и Америке, која је поново ескалирала од почетка пандемије. У јануару је америчко министарство одбране затражило од тајванске компаније"Семицондуцтор Мануфацтуринг Цо.", која производи компоненте за амерички борбени авион Ф-35, да почне да производи делове у Америци, плашећи се кинеског уплитања. Главни званичник Пентагона за источну Азију, Хеино Клинк, такође је посетио острво у новембру 2019. године како би испитао могућности да се појача његова одбрана.

Иако се испрва чинило да је војни одговор Кине угушен, амерички министар одбране Марк Еспер и други највиши званичници министарства одбране недавно су подигли узбуну због кинеских војних претњи у Јужном кинеском мору, укључујући сукоб са бродом филипинске морнарице и потапање вијетнамског рибарског брода.

Крајем априла америчка морнарица спровела је две операције у Јужном кинеском мору, за шта је Еспер рекао да "шаље јасну поруку Пекингу да ће Сједињене Државе наставити да штите слободу пловидбе и трговине" у том пловном путу.

Кина је такође извршила и снажан дипломатски притисак на Тајван, наводи се у извештају, претећи савезницима острва прекидом свих економских веза са Пекингом. Само 14 нација има званичне односе са Тајваном, чиме су аутоматски пресекле дипломатске везе са Кином, мада Тајпеј одржава неслужбене односе са још десетинама држава чланица Уједињених нација.

У међувремену, у извјештају је наведено да је Кина појачала дипломатски притисак уз помоћ Светске здравствене организације (СЗО), којој је Трампова администрација прошлог месеца контроверзном одликом обуставила финансирање. Републиканци у Конгресу такође су саставили такозвану Кинеску оперативну групу на челу са високим чланом Одбора за спољне послове Дома за спољне послове, Мајклом Мекелом.

Мада је Тајван једна од ретких земаља која је обуздала ширење вируса без драстичних мера, СЗО је под притиском Кине забранила тајванским здравственим званичницима да под окриљем те организације размењују своје најбоље праксе са другим земљама, мада је Тајван убрзао тестирање и почео да прегледа путнике још почетком фебруара.

- То што је Тајван изузет из СЗО допринело је томе што су земље чланице касно добиле баговремене и тачне смернице у кључним раним данима пандемије. Да је СЗО дозволила Тајвану да још почетком јануара размени информације које је имао, као и мере које је предузео, владе широм света би брже и боље реаговале - наведено је у извештају.

Извештај такође указује на то да Тајван прави потенцијалне помаке у истраживању вакцина и других лекова за корона вирус, укључујући студије које би могле да убрзају производњу антитела и 15-минутни брзи дијагностички тест. На Тајвану, острву са 23 милиона људи, забележено је само седам смртних случајева повезаних са корона вирусом и 440 потврђених случајева заразе.

Званичници Пентагона рекли су да остаје непознато да ли је корона вирус заиста потекао са пијаце у Вухану или са неког другог места. Државни секретар Мајк Помпео рекао је да је "значајна количина доказа" указала нато да вирус долази из лабораторије у Вухану, иако су ту тврдњу научници оспорили.

Трампова администрација подржава покушај да се Тајвану додели статус посматрача при СЗО, наводећи успех острва у брзом обуздавању пандемије, а Тајван је сличну подршку добио и од Канаде и Новог Зеланда.

У понедељак увече Сенат је једногласним пристанком усвојио нацрт закона којим се државном секретару налаже да развије стратегију којом би Тајван поново добио улогу посматрача у СЗО. Према предложеном закону, Сенат налаже Државном секретаријату да "редовно извештава Конгрес о америчким акцијама и плановима за јачење званичних и незваничних односа између Тајвана и осталих земаља широм света", као и да извештава о способности Тајвана да као посматрач присуствује састанцима СЗО.

Иако је Тајпеј учествовао у међунаросној здравственој организацији од 2009. до 2016. године, кинески званичници кажу да би одлука о његовом враћању прекршила политику „Једине Кине“ која предвиђа да је Тајван део Кине, а која се користи као предуслов за дипломатске односе са Пекингом.

Ипак, иницијатива је већ почела да делује, јер је Кина на удару жестоких критика ос стране америчких политичара због раног заташкавања размера епидемије, као и због изношења теорија завере у марту да је америчка војска одговорна за доношње вируса у Вухан.

Критика је довела до снажног притиска републиканаца у Конгресу да ојачају везе са Тајваном, заобилажењем СЗО и јачањем одбрамбених веза. Чак у се моли чути предлози да је ово право време да се Америка обавеже помоћ у одбрани Тајвана.

Прочитајте ОВДЕ   шта се то бурно дешава у Немачкој.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА