Најновије

ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ НОВИ ХЛАДНИ РАТ? После руске и америчке суспензије договора о нуклеарном наоружању свет више неће бити исти!

Шта би могло да се изроди из Путиновог потписивања закона о суспензији споразума о нуклеарном наоружању са САД-ом, како ће убудуће изгледати геополитичка сцена и да ли су на помолу нови сукоби, за Telegraf.rs говорили су политички аналитичари Предраг Рајић и Зоран Спасић.

Владимир Путин у посети Италији (Фото: kremlin.ru)

Председник Руске Федерације Владимир Путин дуго је најављивао да ће потписати закон којим ће Москва напустити споразум са САД о нуклеарним и конвенционалним балистичким ракетама средњег домета, а ове недеље то је и учинио.

Законом који је Путин потписао суспендује се учешће Москве у споразуму који су пред крај хладноратовске ере потписали тадашњи лидер СССР-а Михаил Горбачов и председник Сједињених Држава Роналд Реган.

Путин је повлачење Русије из споразума најавио у фебруару после изненадне одлуке Вашингтона да се повуче из уговора о контроли нуклеарних и конвенционалних балистичких ракета средњег домета (ИНФ).

Трампова администрација још прошлог октобра је најавила суспензију споразума, који је важио за темељ европске безбедности од када је ступио на снагу 1987. године. Москва је потом најавила "реципрочни одговор".

Споразум који је одлуком Путина стављен ван снаге, забрањивао је употребу и развој нуклеарних и конвенционалних балистичких ракета домета од 500 до 5.500 километара. Обе стране су раније оптуживале једна другу за кршење договора.

Спољно-политички стручњак и аутор Центра за друштвену стабилност Предраг Рајић, истакао је за Телеграф да се, најпре међусобним оптужбама на релацији Вашингтон-Москва, за непоштовање договореног, а онда и званичном суспензијом споразума о нуклеарном наоружању, не ради о лепој вести.

- Одлука о окончању важења Споразума о ракетама средњег и кратког домета је свакако лоша. Она говори о уклањању једног од инструмената који су служили спречавању јачања интензитета трке у наоружању. Никоме ко се грози насиља и рата, ова вест не може изазвати ништа друго до само негативне реакције - истиче он и додаје да узрок оваквој одлуци треба тражити у два разлога:

- Први разлог је веома низак степен поверења Вашингтона у Москву и Москве у Вашингтон. Од Кримске кризе не постоји учестала комуникација, међусобне инспекције су реткост. САД оптужују Руску Федерацију да се већ годинама не придржава споразума, да не постоји транспарентност. И Трамп више не жели да спутава свој наменски комплекс. Други узрок лежи управо у чињеници да су САД највећи произвођач оружја на свету и да њихов извоз из године у годину расте. Трамп жели да оконча свој мандат са показатељима који би говорили у прилог јачању војне моћи САД у нади да ће му то помоћи код бирача. Слично размишља и Путин када је о његовој популарности реч кроз јачање војне силе - истиће Рајић за "Telegraf.rs".

Заоштравање на линији Вашингтон-Москва, каже он, говори нам о томе колико су опасне геополитичке околности које нас окружују и због чега нам је на унутрашњем плану преко потребна стабилност.

Спољно-политички аналитичар Зоран Спасић подсећа да уговор о суспензији нуклеарног наоружања забрањује производњу, тестирање и распоређивање копнених крстарећих и балистичких ракета које су Европу начиниле потенцијалном ареном нуклеарног рата осамдесетих година прошлог века.

- Ракете средњег домета, које су први пут стациониране у Европи од стране Совјетског Савеза, омогућиле су тадашњим суперсилама САД и СССР-у да воде ограничени нуклеарни рат на европском тлу без коришћења интерконтиненталних балистичких ракета, чиме је повећан ризик масовних уништења. Због чињенице да пројектили средњег домета имају време упозорења само неколико минута, ризик од избијања рата је такође био велик. То је био најуспешнији споразум о разоружању икада, који је окончао године страха у Европи. До 1991. године, како је договорено, свих 2.700 ракета из овог опсега су отписане - истиче Спасић за "Telegraf.rs".

Међутим, сматра аналитичар, нуклеарна претња се поново вратила у Европу, за шта постоје једноставни разлози. За разлику од 1980. године, данас и Кина и Индија развијају ракете средњег домета. Такође, треба обратити пажњу и на распоређивање руских и америчких војних снага у Европи.

- Будући утицај нулеарног оружја на светски поредак је неизвестан. Оно је извор како стабилности тако и нестабилности. Стабилност пружају јер су добар разлог да се не упушта у рат, док са друге стране не постоје потпуне гаранције нити сигурност да их њихови власници неће употребити. Није довољно само се бавити проблемом Уговора о ИНФ-у већ и распоређивању снага САД и Русије на читав европски континент. Побољшање руске против-ваздушне одбране чини практично немогућим да НАТО авиони прођу и испусте бомбе. Стога су САД заинтересоване за додатне могућности у облику крстарећих ракета дугог домета које би се могле користити на мору. Међутим, нема више стратешких вредности у стационирању америчких нуклеарних оружија у Европи, јер сама Европа већ има довољно тога - тврди он.

Америчко-руски односи, пак, остају кључни за европску безбедност. Те односе, истиче Спасић, карактеришу три најважније одлике. Прва се тиче реципрочности атомског капацитета за уништење, друга се односи на економску међузависност између САД и Русије, која је, према његовом мишљењу на веома ниском нивоу, док је трећа структурна карактеристика геополитичка моћ у пост-совјетском простору, због чега је нарушен европски безбедносни поредак.

Што се потенцијалног конфликта између Русије и САД-а тиче, спољно-политички коментатор тврди да Путин и Трамп нису сами у својим опцијама.

- На обе стране постоје играчи који нису заинтересовани за боље односе, било зато што мисле да је курс погрешан, било зато што се плаше да ће се њихов утицај смањити. Јачање конвенционалног застрашивања могло би покренути војни замах који би обострано појачао сигурносну дилему и војно учврстио америчко-руски антагонизам. Вашингтон се све више суочава са изазовом да прихвати руску сферу утицаја у интересу глобалне сарадње и избегавање ратних ризика или да са друге стране промовише ривалство моћи са високим потенцијалом ескалације сукоба - истиче Спасић и закључује да се овде не ради о новом "хладном рату", јер хладни рат практично никад није ни завршен, а сукоби између САД и Русије индиректно се воде на територијама Сирије, Украјине, Балкана и других кризних жаришта.

У ОЕБС-у усвојена резолуција против Русије! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА